Са фото апаратом у свемир

Припремио: Милорад Дрча Фотограф ФА 1 ФСС

Ових дана обележили смо пола века од првог путовања човека на Mесец. Ко би уопште веровао да је човек био на Mесецу, а да за то нема чврсте доказе?. Решење је једноставно: понети са собом фото апарат. Човек већ има довољно искуства у фотографисању Mесеца и звезда, и ово је само наставак фотографске радозналости, ентузијазма, и научних потреба. Да се укратко подсетимо првих „хватача звезда“.

Џон Вилијам Драпер  рођен  у Енглеској, емигрирао је у САД. Професор хемије на Универзитету у Њујорку. Тиха ноћ са много звезда 1840. године, на небу Mесец у пуном сјају са јасно видљивим детаљима. Окренуо  је Драпер своју фото камеру са објективом од 13 центимeтара, и експозицијом од 20 минута. Ово је први успешан снимак Mесеца добијен на дагеротипској плочи.  Рођена је aстро-фотографија. Kако је напредовала фото-техника тако су и фотографи све више окретали објективе ка звездама. Сазрело је време да се и човек вине у висине, да што ближе приђе звездама, да их додирне, да крочи на тајанствену површину Mесеца. Спрема се АПОЛО експедиција на Mесец. На овакав пут се не полази без фотоапарата. Валтер Шир  астронаут  и   фотографски ентузијаст, имао је у власништву  Хасселблад 500Ц објектив Планар ф/2.8, 80мм,. Предложио је да се ова камера  прилагоди условима за снимање у свемиру. Хасселблад 500 Ц била је технолошки напредна камера са централним затварачем и аутоматским затварањем бленде. Стручњаци  НАСА, прихватили су предлог колеге. НАСА стручњаци детаљно су анализирали камеру и дали низ услова за модификацију за снимање у свемиру.  Најпре је одстрањено гломазно тражило, рефлексно огледало, помоћни затварач, па чак и пластични поклопац како би се смањила тежина камере. Модификовани 500 Ц  добио је филмски магацин са 70 снимака уместо традиционалних дванаест  у једној ролни. Камера је била прилагођена да заузме што мање простора у свемирској летелици. Основни принципи снимања, као и упутства о употреби специјалних Хасселблад камера, уграђени су у програм обуке пилота НАСА-е Сарадња НАСА и Хасселблад-а почела је октобра 1962. године, када је први фотоапарат кренуо у свемир са мисијом „Меркур-8“.  Током мисије „Џеними 4“,    1965. године, Џемс Двајт са Хасселбладом из руке направио је серију снимака колеге  Едварда Вајта изван летелице.  Ове фотографије објављене су  у водећим часописима широм света.

Експедиција Аполо 8 први лет са људском посадом ка месецу, имала је задатак да уђе  у Месечеву орбиту да обиђе Месец у пуном луку и да изблиза види шта тамо има, али без слетања на површину. Посада је са собом понела Хасселблад. Вилијам  Андерс задужен је да сними Месечеву површину и то са ближе и даље стране. Да слика што је могуће више, како би имали материјала да се што боље упознају пре него што одлуче да се посада спусти на тајанствени природни сателит. Летелица је обишла Месец са стране супротне Земљи, у тражилу фото – камере Андерс је видео нешто више од половине Земљине кугле, односно сунчани део, није оклевао, у предњи план сама се наметнула сива Месечева површина.  Ову сцену су видели астронаути и у наредним мисијама и наравно снимали.

Сазрело је, време је да човек по први пут крочи ван планете земље. Мисија „Аполо 11“ одвешће човека директно на Месец. Најдраматичније и најсензационалније путовање у историји човечанства. Хасселблад се посебно спремио за ову експедицију. Шведској фабрици ово је реклама за цео век, и њени стручњаци урадиће све како би задовољили строге услове америчке свемирске агенције.  Хасселблад је припремио две камере средњег формата, (Hasselblad 500EL HDC и  Hasselblad Electric Camera (HEC). Нил Армстронг, који је први крочио на Месец, имао је са собом сребрну камеру са „ Цајс Биогон  објективом 60мм ф5.6 са поларизационим филтером и специјално дизајнираним филмским магацином за Кодак филм 70мм и 200 снимака. Посебна стаклена плоча уграђена је у тело како би оставила траг на снимку у облику плуса (“+”)  служити ће за мерење и прикупљање више информација са Месеца. .Друга црна камера, коју је носио Баз Олдрин, служила је за снимање из лунарног модула, и снимке са површине месеца, а користила је Цајс Планар објектив 80мм Ф2.8. Трећа камера је остала у  командном модулу, који је кружио у орбити са Мајклом Колинсом.

На путу до Месеца и назад утрошено је 9 касета с филмовима и настало  857 црно белих и 550 колор снимака (Аполо фотографски албум) Увидом у материјал јасно се види да су у самом почетку објективи окренути ка земљи, да би потом били усмерени ка циљу. Снимана је и посада експедиције у уобичајним активностима у летелици. Кратери, рупе у прашини, необични пејзажи на површини, све ово је привукло пажњу за снимање. Сам прилаз циљу и двосатни ( 2 сата и 20 мин.) боравак на Месецу забележен је са 127  снимака. Посебно су интересантне фотографије силаска астронаута из модула, шетње по необичном пејзажу,  заставе…  На месец је први крочио Армстронг, и он је више времена посветио снимању. Олдрин је приказан како излази из модула, са заставом итд. У  једном моменту  на прозирној заштити  лица Олдрина, Амстронг је видео себе и модул, снимио је и ово је фотографија које се често појављује у промоцији мисије, и заштитни знак Шведске фирме. Позната нам је фотографија стопе у Лунарној прашини. Ова фотографија иако је снимљена колор филмом делује црно-бело, јер на површини Месеца нема колорита.  Армстронг је направио серију од 5 фотографија.  Прво је Нил снимио површину, затим своју ногу на два снимка и два снимка отиска ципеле. Остаје питање да ли је ово прва стопа, или је Нил снимио касније. После успешног снимања на лунарној површини 21. јула 1969. године, две камере,  унете су до  модула,  скинути су магацини са филмовима, а тела са објективима спуштена у прашину.  Експедиција је са собом имала и Кодак макрокамеру, којом су снимљени крупни планови лунарне прашине, две 16мм Маурер кинокамере за снимање филмског записа  и телевизијска камера, која је слику прослеђивала гледаоцима широм планете земље.

Током наредних мисија Апола, од 11 до 17, између 1969. и 1972. године, НАСА је на Месец послала укупно 14 фотоапарата, а дванаест их је остало на месечевој површини. С обзиром на то да је тежина била једна од главних преокупација на овим путовањима, фото-апарати, који су тежили по неколико килограма, били су, по правилу кабасти, а простора у свемирском модулу исувише мало. Да би астронаути могли да донесу што више Лунарних узорака,  одлучено је да се на Земљу врате само филмови. Ипак, један фотоапарат је враћен на Земљу из разлога што  није могла да се са тела одвоји касета с филмом (продат је на аукцији у Бечу за 550.000 евра). И после 50 година  фотоапарати  стоје у прашини на Месецу. Фотографије које су тада снимљене данас, после пола века, сведоче о великом подвигу човечанства и јасно нам стављају до знања колика је стварна моћ фотографског записа. Ово је историјски документи коме се диви цело човечанство. Цео свет је држао палчеве мисији, међутим неизвесност је постојала код стручњака из Хасселблада. Власник фабрике Виктор Хасселблад, сво време експедиције провео је у Хјустону са мислима да ли ће фото-камере одрадити своју улогу?. Тек кад су филмови развијени потврђен је одличан резултат, са великим задовољством  Викотор се вратио у Гетеборг.

Стручњаци се нису и никада неће задовољити са постигнутим већ ће упорно радити да се дође до непознатих висина, да виде чега тамо има и наравно, да путем фотографије то и представе широкој публици. Зашто би уопште у свемир слали људску посаду, зашто не би имали стално фотоапарат и кад год тамо горе виде нешто интересантно да нам шаље снимке, упитали су се стручњаци НАСЕ/ЕСА?. Одговор на ово питање је једноставан: „Хабл“, свемирски телескоп који ће унети нову димензију у астро-фотографију.