РАЗГЛЕДНИЦА
ФОТОГЕНИЈА (приче о животу, фотографији и фотографима)
Драган М. Бабовић, КМФ
Данас је уобичајено да те неко увреди тако што ће ти за лепу фотографију града коју си снимио рећи са ниподаштавањем – разгледница. Не знам ко је и зашто створио и у јавности пласирао једну такву крилатицу са негативним значењем, али сам сигуран да данас највећи број фотографа бежи од таквих фотографија као да су губаве.
Фотографије на којима су градови приказани репрезентативно у најлепшем светлу, или улепшано, некада су толико коришћене за разгледнице, да се и сам појам разгледница почео користити као синоним за неукус. Зато се многи фотографи и не сете да сликају општи план неког града бар за себе, за своју успомену, већ се одмах бацају на детаље.
Напуштање лепог није особено само за фотографију, већ и за музику, архитектуру, сликарство и друге врсте уметности.
Иако ово изгледа веома веома безопасно, то је погубно за нашу културу и васпитање младих генерација. Почео сам са фотографијом, а поменуо да је слично и са музиком, јер сам у разговору са једним нашим извођачем озбиљне музике схватио да се наши композитори стиде да нашем аудиторијуму, а пре свега оном стручном, представе своје лепе композиције, ако их уопште имају. Сви се понашају као у Андерсеновој бајци “Царево ново одело”. Сви се као диве и нико не сме да каже да је цар го голцат.
Негативна крилатица у вези са разгледницом, заправо не треба да нас чуди претерано. Она је само једна од последица деценијског деловања једног дела владајуће елите која манипулише медијима.
По Ноаму Чомском, једном од најутицајнијих критичких мислилаца данас, то се одвија кроз деловање које подразумева стварање проблема, одлагање, буђење емоција, величање глупости и, напокон, стварање осећаја кривице. Наиме, медији величају просечност и вулгарност. Млади се због тога према вредностима односе као према нечем досадном и смарајућем, а тиме се они одвраћају не само од рада, економије и политике, већ и од културе уопште, а посебно од лепоте као њеног саставног дела.
Реч је о светском процесу, где се протежирају елементи антикултуре а слепа имитација убија здрав начин размишљања и деловања. У том процесу нестала је не само љубав према разгледницама него и потреба за њима.
Оно што се код нас десило после другог светског рата у прихватању и репродуковању ружне архитектуре довело је до тога да је данас чак и немогуће направити добру разгледницу, па макар ти се други фотографи због тога и подсмевали. Али кога је то брига, укључујући и оне који се брину о туризму.
Мудрост налаже да се поново афирмише и посебно негује ова област фотографије која осим уметничког може имати ненадокнадиви документарни значај. Сетимо се да је потпуно разрушена Варшава после другог светског рата обновљена уз помоћ збирки разгледница.
________________________________________________________________________
Photogenic, physical attractiveness in photographs (Фотогеничност,
физичка привлачност у фотографији). За мене је фотогеничност необјашњива
сила, таленат самог сликаног објекта да се са успехом лепи на филм или
сензор фотоапарата. Али без талента фотографа који стоји иза апарата
фотогеничност као да не постоји. (прим. аутора)