ДИВЉЕЊЕ

На једном скупу приватних лекара председавајући је довео професора медицинског факултета и снисходљиво рекао како приватни лекари морају да воде рачуна шта о њима мисле на Медицинском факултету. На то је бурно реаговао стари искусни доктор из публике речима:

– За нас је много важније шта о нама мисле у фризерским салонима, на пијаци, они које ми лечимо, него професори медицинског факултета, јер само пацијенти знају какви смо и колико вредимо.

То ме подсети на чињеницу да многи фотографи у својим главама гаје једну потпуно непотребну идеју, да је веома важно шта о њиховом раду мисле признати фотографи и уопште други фотографи, а посебно појединци за које су они сами
умислили да су ови његови фото ауторитети, уместо да их занима шта о њиховим фотографијама мисли обична публика.

Често чујемо на изложбама коментаре типа – ово сам и ја могао да сликам, а знамо да тај што то каже заправо мисли да самим тим такву слику и не цени. Изненађење за такве фотографе представљају оне фотографије које су и они могли да сликају, али нису, чак и када су стајали на истом месту са колегом фотографом, који је такву фотографију снимио.

Што не рећи, свако треба да слика искрено по свом нахођењу, онако како га његова природа и таленат, уколико га поседује, сами нагоне. Сваки човек је посебна јединка, оригинал, а не копија других. Чим почне да се огледа на друге и
да размишља шта ће о његовим радовима други мислити, фотограф губи већ пола енергије коју би било боље да искористи на трагање за собом и својим стилом.

Photogenic, physical attractiveness in photographs (Фотогеничност, физичка привлачност у фотографији). За мене је фотогеничност необјашњива сила, таленат самог сликаног објекта да се са успехом лепи на филм или сензор фотоапарата. Али без талента фотографа који стоји иза апарата фотогеничност као да не постоји. (прим. аутора)

Драган Бабовић