ПОГЛЕДИ

Драган М. Бабовић

Напокон је дошао и тај дан. Изложба коју је наш колега дуго најављивао, најзад је требало да буде отворена у седам сати увече у најпознатијој галерији у центру града. У њој није могао излагати било ко, иако млађи фотографи никада нису ни чули за њу. Но, дошао је и тај тренутак. Скупило се ту стотинак људи свих генерација. Готово су се сви међусобно познавали углавном са разних сличних фотографских догађаја и дружења, из фотоклубова, са интернет портала посвећених фотографији.

Радило се о портретима 40 познатих личности са којима се аутор годинама сусретао. Били су то портрети књижевника, песника, новинара, сликара, вајара, фотографа, редитеља, глумаца, балерина, певача, спортиста и политичара. Али овога пута аутору је пала врло смела и, што не рећи, генијална идеја да изложи само њихове очи, без лица. Сви зидови галерије били су пуни очију које су гледале на све стране, све је било испуњено људским погледима.

Многи, на жалост, нису разумели о чему се ту заправо ради. Овом изложбом аутор је погодио два циља – показао је колико очи представљају огледало душе једног човека, а с друге стране указао на универзалне вредности које повезују све људе. Посетиоци изложбе, од пријатеља, колега фотографа до потпуних незнанаца, прилазили су му и давали речи пуне хвале. Сви су били љубазни, нико није хтео да га нечим увреди или повреди, али, готово да није добио ниједан конструктиван коментар. Завршило се све као и на другим изложбама.

Фотографије је ретко ко погледао онако детаљно. И ова, као и све остале изложбе у граду, брзо се претворила у неку врсту дружења уз чашћицу речи и пића. Ту и тамо се могао видети покоји залутали љубитељ фотографије који би се унео изложеној фотографији у лице и мало сагао да прочита назив испод ње.

Аутор је ујутру купио све дневне новине да види да ли је неко нешто објавио. Изашао је у оним главним.

Била је то кратка фото вест са сликом и пар реченица лишених сваког надахнућа. Потом је ту исту вест нашао и на интернету. Ту су била и три коментара читалаца. Највише му се допао овај:

– Дуго сам покушавао да се присетим на шта ме подсећа синоћна изложба нашег чувеног фотографа…и најзад ми је синуло, па на моју оптичарску радњу, с једином разликом што тамо све очи красе и фирмиране наочаре… (у потпису – оптичар).

Show More
Back to top button
Close
Close