Голгота кроз објектив

Све је спремно за почетак рата какав свет још није видео. Пропаганда као никада до сада дала је свој допринос уводу у велика страдања. Фотографије сцена из Сарајева путем медија у Аустроугарској и Немачкој царевин већ су довољно припремиле јавност да је напад на Србију само питање дана. Српска војна команда поучена искуством из претходних ратова и свесна чињенице каква јој се војна сила приближава сматра да ће бити од велике користи ако се фотографски забележе ратне операције, ангажује професионалне фотографе, аматере и сликаре. Риста Марјановић уредник фотографије “Њујорк хералда” за Европу са седиштем у Паризу и сарадник Л’Иллустратион на позив Драгољуба Димитријевића Аписа долази у Србију и врховна команда га поставља за званичног ратног фото репортера. Осетио је Риста мирис барута током Балканских ратова.. Прве фотографије из опуса великог рата говоре о полету са којим народ улази у рат, Овде се својом документарношћу истиче чувена Фотографија коју је фотограф назвао ”Радо Србин иде у војнике” ратне сцене битке на Церу и Колубари. а затим долази оно најгоре што ратне страхоте могу да приреде. Разарања, убијања, уништења и стравичне околности под којима може да опстане људско биће. Камера Ристе Марјановића забележила је и зверства која су Аустријанци починили над недужним становништвом и заробљеним војницима. Фотографије повлачење војске и народа, ка југу само је увод у стравичне сцене које их чекају на путу кроз Албанске гудуре. Наоружан са јаком жељом, одличношћу и фото материјалом овај врсни фотограф заједно са колоном промрзлих и напаћених војника,бележи стравичне сцене смрти. Надљудска борба са свим недаћама које су пратиле један народ с правом је назван” голготом”, а овом човеку је пошло за руком да све то види кроз објектив свог фото апарата. Исцрпљен, изнемогао сав поцепан чврсто држећи фотографску камеру домогао се Риста до обале спаса. Већ по укрцавању на брод Риста се дао на посао обрађивања снимљеног материјала. Војна команда га шаље у Париз са задатком да упозна светску јавност о страдању Српског народа. Већ на старту Риста снабдева Европске новине са извештајима и фотографијама сцена кроз које је прошла Српска војска и народ. Угледни Л’Иллустратион у издањима од 15 јануара и 12 фебруара 1915 објављује потресне сцене “Голготе Српског народа”. Већ наредне године Риста Марјановић прикључује се савезничкој изложби ратне фотографије организоване у Париском лувру. . Циљ ове изложбе је да се аутентичним фотографским документом потврди да Српска војска, и после свега што јој се десило, и даље постоји, и да се на њу може рачунати у наставку рата. Након Париза и Енглези у Лондону могу да виде ратне страхоте које је донео велики рат, а потом се изложба сели у Њујорк. После више него успешне мисије истине Риста Марјановић враћа се у врховну команду. Отвара се солунски фронт, почињу борбе за коначно ослобођење Србије.

Увек на правом месту, и у право време

Пут до фотографског савршенства Ристе Марјановића почиње у атељеу Милана Јовановића у Београду. При крају школовања од Паје Јовановића добија први фото апарат. Жељан да научи много више о Фотографији Риста одлази у Беч, а потом у чувени Париски атеље “Рол”. Ролови фоторепортери важили су за најбоље на свету. Они су правили фотографије за тада најугледније и најтиражније светске новине. За кратко време Риста Марјановић је показао да је најбољи међу њима. Фотографисао је многе значајне догађаје тог времена. Проналазио је начине да буде увек на правом месту и у право време. Ристина сензационална Фотографија на којој хрт у пуној брзини јури зеца на врата му доводи власника “ Њујорк хералда”, Џемс Гордона са понудом да млади Шапчанин пређе у његове новине и буде уредник фотографије. У понуди је била велика плата и посебни услови живота међу којима је и аутомобил. Фотографија Маријановићу убрзо доноси светску славу.. Позив из србије мења све. Лагодни живот у Паризу замењује пакао великог рата.

Милорад Дрча