Како су славне фотографије настајале у лабораторији

Ако сте на Данима фотографије у Србији у Чачку 2012, пропустили документарни филм о Војиславу Митровићу, једном од најбољих лабораната на свету, човеку који је правио повећања за Бресона, Куделку и друге великане фотографије, онда вам овај текст може тек помоћи да наслутите шта сте пропустили. Ако сте филм видели, онда овде нећете пронаћи ништа ново.

Желите да видите како се један негатив претвара у фотографију која се памти и преноси са генерацију на генерацију? Pablo Inirio, мајстор мрачне коморе који ради за Magnum Photos представништво у Њујорку,  радио је повећања неких од најпознатијих фотографија. Неке његове пробне копије појавиле су се на Интернету откривајући огромну количину пажње и вештине коју је Inirio уградио радећи на њима у лабораторији.

Многобројна пробна повећања у Inirio-вој  малој лабораторији исцртана и исписана бројевима нису обичне фотографије-подсетници већ историја добро познатих слика.

Прва фотографија представља познати портрет Џемса Дина који је снимио Dennis Stock на Тајмс Скверу. Тест фотографија лево показује шта је све Inirio радио на њој да би добио рад који сви добро познајемо.  Линије и кругови које видите откривају стратегију коју је Inirio користио током дековања и ецовања у мрачној комори (еквиваленти за данашње изразе:  dodging и burning у дигиталној обради) под повећавајућим апаратом, са бројним корекцијама за време експозиције папира.

Сав процес који видите на овом повећању данас се може применити током дигиталне обраде.

Ево сличног поређења за портрет Мохамеда Алија који је 1966. снимио Thomas Hoepker:

Портрет фотографа Анри Картје Бресона који је снимио Bob Henriques током марша Martinа Lutherа Kingа на Washington.

На крају, портрет Audrey Hepburn, који је снимио Dennis Stock.

Magnum Photos  је 2009. објавио две фотографије Iniriа у мрачној комори.