Како је настала позната фотографија или прича са срећним крајем

Понекад будемо миљеници судбине и доброг положаја звезда  па нам се посрећи добра фотографија. Управо то се догодило Ричарду Кроулију када је присуствовао концерту Ролинг Стонса 1970. где је снимио своју најбољу и најпознатију фотографију у каријери.

На фотографији је Мик Џегер, са подигнутим и савијеним рукама и исплаженим језиком. Врло брзо та фотографије је постала позната и сви су је тражили. А мало је фалило да никад не буде снимљена.

Кроули није имао новца да купи улазницу за концерт па је фалсификовао press pass и убедио обезбеђење да ради за “Blue Meanie Press.” Али то је била тек прва степеница међу препрекама.

Када се коначно нашао испред бине са другим фото-репортерима, остао је без филма. Од колеге који је био поред њега, за 50 центи је купио филм, а онда је морао да се бори са гомилом обожаватеља на леђима који су снимање чинили немогућим.

А онда се десило… изненада су се сви размакли. Као Црвено море које се расцепило да пропусти Јевреје, описао је Кроули. А онда сам пред собом угледао, сада већ познату слику. Са рукама иза главе и исплаженим језиком који је убрзо постао лого групе. Оно што је чудесно, то је био последњи, тридесет шести снимак на филму. “Притиснуо сам окидач и … то је то.”

Видео којио следи приказује причу испричану у првом лицу, видеећемо и апарат који је Кроули тада користио.

Show More
Back to top button
Close
Close