180 година фотографије

Ове године обележава се 180-та годишњица од када је француски уметник и фотограф Луис Дагер свету подарио фотографију.  Величанствен проналазак, јавност је прихватила с великим одушевљењем. Вест о дагеротипији брзо се проширила светом. Црно-бела успомена  на бакарном лиму спакована у раскошан рам, објективни приказ стварности, за тадашње прилике „чудо“,  јесте „савршена“, али много је компликован процес настанка. Ово је сигнал целој стручној јавности, занатству, малој привреди, фотографским занесењацима,  да крену у општу трку за побољшањем услова за једноставнији и квалитетнији фотографски снимак. За првих пола века много тога је побољшано. Фотографија на бакарној плочи је  прошлост, на сцену су ступиле нове технике. Суви колодијум, негатив на стаклу даје могућност израде неограниченог броја фотографија од једног снимка. У употребу улази и негатив на цеулоидној траци. Велике индустријске земље предводе општу трку за што савременијим фото-апаратом и пратећом опремом. Париз је 1889. године домаћин велике Светске изложбе. Град се дуго припремао за овај догађај. Ајфелова кула посебно изграђена за ову прилику код посетилаца изазива дивљење.  Само током изложбе француску престоницу ће посетити више милиона људи из целог света. Челници  француског удружење фотографа (Société française de Photographie) у Паризу, ту где је и настала фотографија позива цео фотографски свет на обележавање пола века од проналаска фотографије. Удружење је основано 15. новембра 1854. године. Његови чланови, амбициозни аматери, уметници, привредници, научници и обичан свет који је очаран фотографском магијом имали су редовне састанке. Удружење је објављивало годишње билтене с пописом чланова и активностима. Одржавале су се редовне изложбе, конференције и презентације на тему нових техника, њиховог уметничког потенцијала и најновијих иновација фотографске технике. СФП се сматрало и академијом фотографије. Све фотографије чланова удружења су архивиране, са коментарима угледних чланова удружења. Удружење фотографа има чврсте везе са државним институцијама. Министарства трговине и индустрије су и овог пута уз удружење у обележавању значајног јубилеја и за Француску, али  и за фотографију на глобалном нивоу. Позивнице су послате свим виђенијим члановима друштва, свим кључним партнерима, свим председницима познатих фотографских друштава света, свим фотографима или уредницима фотографских ревија. Две позивнице су стигле на адресе у Србији. Ђорђу Станојевићу, професору физике и механике на Војној академији, и првом српском фотографу Анастасу Јовановићу.

У позиву је наведено: – Поштовани, скуп који организујемо не би био потпун ако се не би међу нама налазиле тако високе личности, које су својим заслугама допринеле напретку фотографије, у потпису је  Алфонсо Даван  потпредседник Конгреса. Ни једног тренутка ни Ђорђе, а ни Анастас нису размишљали, већ су одмах донели одлуку да оду на Конгрес.  Скуп је заказан за 6. август 1889. године у палати Трокадеро.  За председника Конгреса изабран је  Жил Жансен (Pierre Jules César Janssen) директор  париске опсерваторије за астрологију и физику Медон.

Потпредседник је Чарл Волф  (Charles Joseph Étienne Wolf) астроном и члан института париске опсерваторије. Генерални секретар је Состин Пектор (Sosthène Pector), који ће водити записник конгреса. Делегатима из целог света скупу се обратио Жил Жансен астрофотограф и председник организационог одбора следећим речима: – Господо, улога Конгреса је да оснажи научну основу, да обједини своје методе и своје инструменте, да фиксира свој  језик. Наш задатак је да подржимо индустрију, уметност, науку, и  ми можемо бити сигурни, господо, да наши потомци никада неће заборавити наша дела. Комитет је почео рад на изради предлога француских и страних научника  у председавајућем тиму. Комитет је затим одлучио да сачини програмска питања о којима ће се расправљати на конгресу, а потом и  програм  састанака. Половина делегата на Конгресу је из  француског друштва фотографа, а више од сто педесет  делегата стигло је из различитих земаља или друштава, и број делегата је више од три стотине.  Из нашег комшилука забележено је да су Румунију представљала 2 делегата, Грчка је имала 6 учесника,  Аустроугарска 7 представника. Интересантно је да су и Хаваји имали свог делегата на овом историјском фотографском скупу.

Сви чланови  уплатили су котизацију за учешће од 10 франака како би олакшали финансијски  рад Конгреса. „ Циљ је, као што знате, господо да се уведе мало реда по бројним питањима јер постоје велике разлике, и да се стандардизују теорија и пракса, како би допринеле напретку фотографске уметности. Одлуке Конгреса донеће плодне резултате свим земљама чији су делегати узели учешће“, рекао је председавајући.

Председник затим позива потпредседника и чланове председништва Конгреса да му се придруже, а међу овом елитом стручњака је и наш Ђорђе Станојевић изабран за  секретара овог историјског скупа. Око себе има готово све значајније људе заслужне што је фотографија достигла завидан ниво развоја.

Ко су чланови председништва конгреса?.

Председник Жансен човек кога су интересовале звезде и фотографија. Хтео је да буде што ближе небу, свега 100 метара изпод Монт Блана саградио је осматрачницу да би уживао у нестварном звезданом погледу.Овај стручњак  има велико искуство у астрофотографији. Године 1874. Жансен је конструисао фотографски револвер, апарат који је означио развој  хронофотографије. У опсерваторији Меудон инсталирао је телескоп за снимање звезда. Жил је именован за директора нове астрофизичке опсерваторије, коју је основала француска влада у Меудону1876. године. Жансен је представио изузетну серију соларних фотографија. Касније (1904) објавиће  велики Атлас соларних фотографија.

Алфонсо Даван (Louis Alphonse Davanne) хемичар, један од оснивача и председник удружења француских фотографа. Почетком педесетих година на кратко је основао круг аматера ради упознавања нових фотографских процеса (као што су калотипија, албумин штампа, мокри колодион…) човек који је 1854. заједно с Луисом Баресвилом (Charles-Louis Barreswil) издао књигу „Фотографска хемија“. Од 1852. године посветио се проучавању фотографских процеса, њиховом унапређењу. Прошле године издао је  књигу Фотографска теорија и пракса. Његова истраживачка активност ће трајати 50 година, за то време постаје битна личност фотографског света. Даване је током свог живота био критичар и популаризатор, можемо рећи да је у Француској изумио педагогију фотографске технике. Председник је жирија за фотографију на Светској изложби 1878. и 1889. године (Српски фотограф Васа Даниловић на овој изложби освојио сребрну медаљу).

Ту је  Алфонсе Дарлот (Alphonse Darlot) оптичар, његовa фирма прави висококвалитетне објективе за снимање звезда, пејсажа, портрета и слично. Није се зауставио само на производњи оптике већ је производио опрему и фото апарате.

Леон Варнерке (Leon Warnerke) Пољак чије је право име  Владислав Малаковски инжењер и проналазач из области фотографије. Стручњак који је конструктор првог фото апарата са рол филмом.

Малаковски је 1882. године награђен наградом Медаље за напредак Фотографског друштва Велике Британије (данас познато као Краљевско фотографско друштво).

Браћа Лимиер власници фабрике фото папира из Лиона и за неколико година биће проналазачи покретних слика.

Анастас Јовановић први српски фотограф,  литограф обдарени уметник и савременик Луја Дагера и Фокса Талбота, Ликовно образован на академији Света Ана у Бечу, уметнички свестрана личност, ентузијаст, ванредно продуктиван са великим бројем сачуваних фотографија српске политичке и културне елите, панорамама градова, пејсажа итд.

Ђорђе Станојевић човек широких схватања. Недавно је купио фото-апарат (1887. год.)  баш овде у Паризу. Направио је прве снимке и пред њим је богата фотографска каријера. Посебно га интересује астрофотографија. На турнеји по Русији снима „корону“. Крајем године чека га турнеја по Африци.

У групи великана фотографије свакако треба поменути и име  Гаспард-Феликс Тоурнацхон, познатији под псеудонимом Надар. Својим фотографским радом издваја се из плејаде фотографских стручњака. Он се сматра једним од првих великих мајстора фотографије, осим што је карикатурист, новинар, романописац, али и реномирани балониста. Године 1854. Надар је отворио студио за фотографске портрете у Паризу. Он је први фотограф који портрете снима под вештачким осветљењем. Био је познат по сјајним подешавањима светла на својим портретима, стварајући предивне сенке око модела.  Кроз његов атеље пролазе познати француски писци и уметници. Захваљујући вештини летења балоном Надар је био познат по раној фотографији из ваздуха, као и многи други стручњаци.

Конгрес је дефинисао 10 питања на које треба дати одговоре. Седнице су се одржавале сваког дана у трајању од 2 до 3 сата, а свака седница имала је свог председавајућег, чланове и записник. Дневним редом су дефинисане теме о којима ће се расправљати.

На скупу је дискутовано о готово свим питањима из области производње опреме, питања ауторског права над фотографијама, дефинисана су правила за излагање фотографија. На конгресу су одређени формати фото папира, рецепти хемикалија за развијање фотографског материјала. Представљена је готово сва француска фото индустрија. Тако је, по први пут, представљен затварач са блендом, који се активира пнеуматски. Произвођачи фотографског материјала жалили су се Конгресу да имају проблема са царином, да им се на граници отварају кутије са фото материјалом и да је после тога материјал неупотребљив. Конгрес дефинише језике упозорења царини, а међу њима, на предлог нашег стручњака, је  ћирилични натпис упозорења  “Плоче фотографске не излажите светлу при отварању”. Произвођачима  фото-камера сугерисано је да је дрво вишње најбоље за израду кућишта, као и многе друге теме везане за фотографију .

Треба поменути трећи дан заседања, односно седницу 8. августа. Где се између осталог расправљало  о систему за пројекцију слика „Молтени“. Ово је уређај за пројекцију слајдова односно „дијарама“ ( Луис Дагер у почетку се бавио дијарамом). Алфред Молтени француски оптичар развио је систем за пројекцију цртежа и фотографија. У почетку је ово био дијапројектор који је пројектовао слику помоћу пламена петролејске свеће ( фењера), да би после прешао на карбидну лампу, а проналаском електричне сијалице ова справа добија свој прави облик и намену. Ово је претеча, слајд и кино пројектора, данашњег видео бима. Из овог система захваљујући браћи Лимијер већ за шест година појавиће се чувени кинематограф. Конгрес је добио цртеж уређаја и модел те се  расправљало  о побољшању система. Ђорђе Станојевић је с великом пажњом разгледао и цртеж и модел. Након детаљне студије Станојевић предлаже Конгресу  иновацију система, који се састојао од серије подлошки са унутрашњим прстеном и дисковима са навојем. После краћег већања Конгрес је прихватио предлог. Конгрес се обавезао да произвођачу пренесе побољшања система, и о овом је обавестио стручњаке фабрике. У записнику конгреса на страни 306 приказана су  три цртежа у аксонометрији где се објашњава иновација. Ова информација је имала добар одјек, јер је иновацију пренело неколико фото ревија, које су у то време излазиле у Паризу. Фабрика Молтени је у свом каталогу такође објавила да је од Конгреса добила модификацију система, међутим име Ђорђа Станојевића једино се помиње у записнику. Јасно се види да је ово систем за качење објектива за кућиште фото камере и изоштравање. Два канала који се виде на средњем цртежу су место где део објектива клизи напред-назад током изоштравања. Имао сам прилике да ове канале  видим код растављеног објектива произведеног осамдесетих година прошлог века.  Колика је улога Станојевића у овом систему захтева озбиљнију студију.

Четвртом седницом Конгреса 9. августа 1889. године председавао је Жил Мареу, члан Института и секретар Ђорђе Станојевић. Сесија је трајала 4 часа и 45 минута и на њој се расправљало о многим питањима, У потпису записника је име Г. М. Станојевић. 

У четвртак 15.августа у 15 часова чланови међународног Конгреса и Национална фотографска комисија, имали су састанак  на Клиници за психологију где  их је примио господин Жил Мареу, члан Института, директор ове институције, и потпредседник Конгреса. Mареу је користио фотографију за проучавање покрета, човека, птице, коња.

Инспирисан фотографским револвером астронома Жила Жансена, усавршио је „фотографски пиштољ“, који је у стању да сними дванаест снимака у једној секунди. Мареи је брзо напустио свој пиштољ и 1882. године изумио кронофотографску фиксну плочу, опремљену временски затварачем. Користећи то, успео је да на једној плочи комбинује неколико узастопних слика једног покрета.

Године 1888. Мареу је поново побољшао свој изум заменом стаклене плоче дугом траком сензибилисаног папира. Први ‘филм’ на папиру, снимљен са 20 слика у секунди, приказан је на Академији наука 29. октобра 1888. године. Две године касније, Маес је заменио папирну траку транспарентним целулоидним филмом ширине 90 мм, дужине 1,20 метара. За овог човека може се рећи да је пионир кинематографије, јер  све камере, које су касније произведене, биле су засноване на принципу који је он применио. Његови радови, наишли су на велики одјек у међународној штампи, и били су снажна инспирација за Томаса Едисона и Луја Лумиера, који ће средином деведесетих година 19. века представити кинематограф.

Последњег дана Конгреса у  недељу 18. августа, у 15 часова, чланови Конгреса на позив Жансена  посетили су опсерваторију физичке астрономије Париз, која се налази у предграђу Медона. Соларни фотографски сервис, о овом излету је написао: – Ово је дан за историју. У куполама се налазе различити посматрачки инструменти, који су спој  механичке и оптичке конструкције, који могу да сниме небеска тела у микронима.  Добијене су слике Сунца, пречника до 70 цм, које су омогућиле проучавање детаља његове површине до тада непознате стручној јавности. Обичне слике имају пречник од 30 цм и добијају се у 3000-ом делу секунде.

 -Конгрес је затворен, Међународни фестивал фотографије 1889. године оставља сјајан траг у историји уметности коју сви гајимо, а његов успех је  награда онима који су имали част да допринесу напретку фотографске технике и уметности. Такође треба обавестити  најраспрострањеније фотографске часописе о закључцима Конгреса. Наша прва брига је да напишемо кратак преглед рада конгреса нагласио је председавајући. Морало се водити рачуна о редиговању рукописа памфлета који је требало да садржи записник  и резолуције које је Конгрес донео. Записник је уручен господину Гариелу, генералном известиоцу Конгреса. Записник је ревидиран до јула наредне године и одштампан. Члановима конгреса и удружења фотографа подељено је 500 примерака. Белгијско  фотографско удружење  је, такође, издало билтен конгреса. Он у потпуности репродукује комплетну збирку конгресних састанака и резолуција.  Билтен Француског фотографског друштва репродуцирао је све битне дискусије и закључке Конгреса. Овај сажетак дат је учесницима, странцима који су присуствовали Конгресу. Станојевић нигде није поменуо било шта са овог скупа, тако да се не зна судбина записника којег је добио.    Делује просто невероватно којом педантношћу је написан извештај са скупа, имајући у виду оскудно време  када записничари нису имали ништа сем оловке и папира.  Сви листови француске су извештавали о фотографском скупу тако се може рећи да је догађај медијски добро пропраћен. Записник  који је издала национална штампарија, због ограниченог простора, није могао да репродукује неколико докумената. Закључак је да су на овом конгресу успостављени  темељи модерне светске фотографије. Нама импонује да су међу светском фотографском елитом  била присутна двојица наших великана. Анастас Јовановић, који је већ на измаку каријере и Ђорђе Станојевић чије фотографско  време тек долази. Овакви скупови су одлична прилика и за фотографе и за произвођаче опреме да заједничким наступом учине фотографију што доступнијом обичном човеку. Колико је само Станојевић инспирисан овим скупом најбоље говоре његове фотографије које ће снимати у наредном периоду.  Ђорђе је својим радом и залагањем  још више  учврстио висок  положај у друштву стручњака из ове области.  Анастас Јовановић, иако је поседовао велико искуство, није имао запажено излагање. У  асоцијацији француског фотографског друштва, у документацији Националне библиотеке Француске, у музеју фотографије у Паризу нема ни једне фотографије са скупа. Просто не могу замислити да на скупу са толико фотографа није забележен ни један снимак. Конгрес астрофотографа, који је одржан две године раније, председавајући Жансен лично се ангажовао да се забележи фотографски траг. У Паризу се одржавало доста скупова из различитих области у то време. Фотографи су се организовали да сниме учеснике, али и да учесницима добро наплате успомену на Париз.

Конгрес је у својим допунским резолуцијама изразио жељу да се периодично одржавају међународни фотографски скупови и предложио да се  наредни конгрес одржи у Бриселу. Господин Маес, председник Белгијског удружења фотографа, рекао је да  Белгија са великим задовољством прихвата организацију конгреса. Станојевић остаје у Паризу много тога ће видети на светској изложби. Са друге стране океана доћи ће Никола Тесла, међутим до сусрета двојице великих умова  није дошло. Следећег месеца одржава се конгрес “Небеске фотографије”  (20 – 24. септембра). Станојевић опет заузима место секретара конгреса. На овом скупу Станојевић представља своје радове из Меудон опсерваторије.

Наредни конгрес фотографа у Бриселу требало је да се одржи 1890 године, међутим конгрес је одложен за август 1891. године. Конгрес је одржан 11- 18 августа. Ђорђе Станојевић је опет позван на овај величанствен скуп љубитеља фотографије.  У извештају Станојевић наводи да је на конгрес за општу фотографију послат од стране министра просвете и црквених дела.  Скуп у Бриселу  водила је скоро иста екипа на челу са Жансеном као и у Паризу пре две године. Овај конгрес остаће упамћен и по томе што је на њему основана међународна унија за фотографију ( Union internationale de photographie). Конгрес је одлучио да се наредни скуп одржи за две године, а на организацију скупа обавезало Швајцарско удружење фотографа…. Парис ће угостити фотографе 1900 године на великом скупу љубитеља фотографије…