Tomi Peterneku

Nositi uvek aparat sa sobom, ne režirati fotografije, nego snimati scene koje namesti život.

          Novinska fotografija ne dolazi sama ni fotografu ni redakciji već se za njom mora tragati. Uvek otkrivati nešto novo, odnosno naći onaj ugao, poziciju  koja će vas razlikovati od drugih. Tek tad novinska fotografija ima vrednost. Fotografija treba da govori, da ne mora posle novinar mnogo tu da piše.

  Ovako glasi kratka i jasna formula po kojoj celog svog života  snimao  Tomislav Peternek i koja ga je dovela na sam vrh srpskog I svetskog  fotožurnalizma. Toma je kao sunđer, upijao znanje od svojih starijih kolega i fotografa širom sveta da bi po svom nahođenju izgradio sopstveni prepoznatljiv  fotografski izraz. Toma je uvek raspoložen da ukratko ispriča svoju životnu priču. Ona počinje u rodnim Vinkovcima kada mu je majka kupila jednu malu ploču, ramicu za kontakt kopije, koju i dan-danas čuva kao relikviju.
– U nju se stave negativ i papir, pa se to izloži suncu. Pojavila bi se slika, ali bi brzo nestajala. Nisam znao da je pozitiv potrebno fiksirati, da bi fotografija bila postojana. Sakrivao sam je pod krevet da bi duže trajala.

Prvi profesionalni posao  dobio sam  u Kragujevačkoj “Svetlosti”.

U “Borbi” šef nam je bio legendarni Aleksandar Simić . Aca je školovan, kulturan čovek. Bio nam je kao otac. Svi smo mnogo  naučili od njega – bez daha priča Toma.

Peternek je fotograf srećne ruke, kao da je imao neko šesto čulo. Gde je akcija on je tamo. Katastrofalan zemljotres  zadesio je Skoplje. Tlo je još podrhtavalo Toma je već tu  na zadatku. Pravi jednu ogromnu dokumentarnu seriju fotografija porušenog grada i izvlačenja naroda iz ruševina. 

Velike količine kiše na Staroj planini  obrušile su brdo. Stvorena je akumulacija, bujične vode poplavile su selo Zavoj . Vojska evakuiše stanovništvo. U celom ovom metežu Toma je naišao na svadbeno veselje i napravio originalnu priču. Od sela ostali su samo kameni krovovi koji vire iznad vode. 

Studentski protesti 1968. godine,  događaji na Kosovu i Metohiji. Prvi put miris baruta osetio je u Izraelsko – Egipatskom ratu 1967. godine. Sa fotoaparatom izveštavao je s mnogih ratnih sukoba u svetu. Na žalost snimao je i nešto što nikad nije mogao ni da zamisli. Ratne strahote u Hrvatskoj i Bosni . Naročito noći provodio bi po krovovima beogradskih zgrada tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Toma ima osećaj da uhvati trenutak, emociju, lik , zato su sve njegove fotografije životne, stvarne i nije teško razumeti šta je fotograf hteo da kaže . Ako se po dobru poziciju trebalo popeti na konstrukciju mosta, na krov, odžak za majstora poput Peterneka to nije nikakav problem. Snalažljivost ga je odvela i u zadnji vagon Plavog voza. Nonšalantno, bez ikakve dozvole, Toma je ušetao u Plavi voz, koji je iz LJubljane prevozio tek preminulog predsednika Tita. Sve fotografije snimljene usput su njegovo delo.

Toma je zavirio i  u magični kolorit  podvodnog sveta Indijskog okeana, Crvenog i drugih mora.  – Vrhunac novinske fotografije ostvario sam tokom 24 godine uređivanja NIN- a, nastavlja životnu priču popularni Toma. – DŽaba je dobra redakcija ako je loša komunikacija na relaciji urednik  ostali članovi redakcije. Moram priznati da sam kao urednik fotografije bio prisutan na svakom kolegijumu i tačno sam unapred znao šta će biti objavljeno na stranama magazina.  Samo sadržajna i čitljiva fotografija s elementima likovnosti ima pravu vrednost. Fotografija koja nije viđena, ona i ne postoji – nastavlja majstor. 

Pri Jugoslovenskom institutu za novinarstvo pokreće obrazovni smer za foto-reportere . Tri stotine polaznika steklo je zvanje novinskog fotografa. Peternek ima i recept kako doći do najbolje fotografije.

– Nositi uvek aparat sa sobom, ne režirati fotografije, nego snimati scene koje namesti život- . Uz rad u foto-žurnalizmu, Peternek se bavi i primenjenom fotografijom, reklamnom, modnom, aktom….  Tomislav Peternek ušestvovao je na brojnim grupnim izložbama fotografije širom sveta. Za umetničke zasluge Foto savez Srbije dodelio mu je zvanje majstora fotografije. Toma je fotograf koji je ceo život tragao za vrhunskom fotografijom.

Peternek se uporno držao Lajfa. Iz ovog opusa je I čuvena  fotografija „Nedeljno jutro“ na kojoj su prikazana dvojica kontrabasista s leđa kako se u jutarnjim časovima mamurni  vraćaju sa svirke.  Ovu fotografiju Toma je unovčio s 2.500 zelenih novčanica. Svaka Tomina fotografija ima priču. Moje fotografije se čitaju kao tekst. Komentar nije potreban.  Priča o fotografijama vrhunskog fotografa je beskrajna.

Nažalost došao je I taj dan da  majstor mora napustiti fotgrafiju I ovaj svet.  Zaustavio je traganje za vrhunskom fotografijom. Nama njegovim sledbenicima ostaje da čuvamo njegovo fotografsko bogatstvo I kako je sam govorio uživamo fotografišući.

Hvala ti Majstore.

Milorad Drča  fotograf