In memoriam – Слободан — Слоба Вукадиновић, (1945-2025) 

Напустио нас је Слободан — Слоба Вукадиновић, (1945-2025) човек који је својим радом, духом и не малим доброчинствима колегама обележио једну епоху савремене српске фотографије.

Као двадесетогодишњак постао је члан Фото клуба „Београд“, а готово истовремено, после војске, и фоторепортер војног листа „Фронт“. Радознао и немирног духа, већ током раних седамдесетих започиње и приватно предузетништво: оснива фирму Refot-B и постаје први заступник Nikona за овај део Балкана.

Када се угасила Фото-кино ревија, више пута нас је, бивше сараднике тог часописа, окупљао са идејом да заједно покренемо нови. Није ишло лако — године су пролазиле, неки су одустајали, неки, нажалост, одлазили у вечност — али једног дана је Слоба ипак покренуо, такорећи сам (истини за вољу, уз верне другове Драгана Тошића, Мишу Трнинића и Владу Црвенку), часопис који је, на предлог једног од њих, добио име Refoto.

Слоба је био више од бизнисмена у фотографији, више и од професионалца — био је иницијатор, покретач, учитељ и пријатељ многима. Да има више правде и поштења, не мали број српских фотографа би се сетио како је од њега добијао фото-апарате на, такорећи, бесконачне кредите, осетне попусте на купљену Nikon опрему, а неки, они најближи и најпоузданији, добијали су чак и све — готово бесплатно.

Слободан Вукадиновић (за неке „Слоба Никон“, а за нас који смо му били ближи — просто бата Слоба) био је по много чему јединствен. Сви знамо како се понаша већина људи из посла — профит је закон — али не и код њега. У временима када је фотографија код нас тек тражила свој нови пут, он је био међу реткима из тог света који су знали да споје знање, искуство и људску топлину.

Свако ко је имао прилику да га упозна зна колико је био искрен, саосећајан и увек спреман да помогне. Својим радом оставио је дубок траг, али својим карактером празнину коју ће само ретки — тек они који долазе — можда успети да попуне. (Јер у ове садашње, признајем, немам превише поверења.)

Хвала му за све што је учинио за фотографију — и не мање, за људе у и око ње.

Горан Малић