Naturalistički iluzionizam Violete Milutinović
Дана 06.10.2023. године је у Галерији Дома културе у Банатском Брестовцу отворена самостална изложба фотографија Виолете Милутиновић, МФ ФСС, под називом „Природа“. Изложбу је отворио господин Жељко Ђурић, МФ ФСС.
Naturalistički iluzionizam
Pitanje ikonizma često se smatra suvišnim u fotografiji pošto je prikazivanje realnog sveta ključna odrednica tog medija. Fotografiji je tradicionalno pripisivano izvođenje slika koje savršeno odgovaraju životu oko nas, bez obzira da li se radilo o urbanom, profanom ili prirodnom okruženju. Analitička praksa umetnosti ispunjavala se u velikoj meri i kroz fotografiju kako bi se postavila jednakost između tog prirodnog viđenja sveta i otkrivanja prave prirode fotografskog jezika. To svakako znači da odabirom žanra kome se posvećujemo kao fotografi odlučujemo u kome pravcu ćemo krenuti u svom radu. Prvi je registracija prizora, a drugi je tumačenje prizora.
Fotografije Violete Milutinović, kroz potpunu autorkinu posvećenost prirodi, njenoj flori i fauni, upućuju na taj drugi, zahtevniji i teži fotografski put. Violeta Milutinović uspeva da postigne impresivni dualizam na svojim kompozicijama i tako stvori jedinstvenu poetiku u kojoj posmatrač može da vidi sadržaj prizora, ali mnogo više njegovu izrazitu likovnost u kojoj se pejzaž i fauna, kroz spajanje sa florom, doživljavaju kao pastelni crtež, igra linija, refleksije i kolorita.
Konretizacija fenomena svetla, u duhu impresionističkog slikarstva, jedinstvena je u većem delu fotografija Violete Milutinović, bez obzira da li je na njima, u daljini, prisutna neka životinja ili ne. To sadejstvo sa okruženjem određuje jedan momenat u životu o kome često manje razmišljamo, a na koji nas fotografkinja jasno upućije u svojim radovima. U pitanju je usamljenost. Nekim od fotografisanih životinja usamljenost je glavno zanimanje, stanje stvari, a njihovi glasovi, pozivi, muzika ili letovi su vapaj, znak, životni princip koji vidimo, a ne čujemo.
Tu samoću pojačava zima koja, kao godišnje doba, uvek izaziva veću empatiju kod svakog ko razume i veruje u životinjski svet. U tim belinama, gde se grafički narušavaju površine granama, travkama i savijenim drvećem, pojava izolovane faune podstiče još veću uznemirenost, dok se pojava životinja u paru, koje se zabavljaju u snegu ili ponekad, poput ptica, ozbiljno svađaju, makar na trenutak kod posmatrača podstiče razmišljanje o složenoj socijalizaciji koja može biti „uhvaćena“ samo veštim okom fotografa.
Ptice, njihova krila, perje i kljunovi, jesu anatomija, ali su takođe poziv na promišljanje o likovnosti zamaha, leta i lepršavosti. U svakoj akciji, bez obzira da li se radilo o uhvaćenom plenu ili izviđanju na staništu, mi u svesti, zahvaljujući kontroli kadra, spajamo boje i linije, simetrije, sistem oblika u kome se oseća ideja o životnom ciklusu u kome hrana znači opstanak. U tome posebnu ulogu igra „bokeh“ koji Violeta Milutinović kontroliše u samom kontekstu prizora, nikada ne dozvoljavajući da postane sam sebi svrha. Kod makro snimaka ta kontrola kadra je naročito vidljiva, jer „neoštrine“ u odnosu na „oštrine“ podsećaju na poteze četke, razmazivanje, sintezu naspram koje figuralni deo prizora izgleda kao iznenadno rađanje nove kolorističke strukture.
Ikonička linija na izložbi Violete Milutinović dakle potvrđuje važnost svesti o svim teškoćama u umetničkom procesu koji imaju za cilj stvaranje jedinstvenog likovnog znaka. Taj znak podrazumeva, osim likovne, i inetelektualnu suptilnost, podsticaj naturalističkog iluzionizma, sadejstvo sa svim onim oblicima prirode u kojima postoji izražajno uobličavanje koje, kroz foto-aparat, stvara jasnu mimetičku osnovu modernog slikarskog izraza.
U Beogradu, 02.09.2023.
Petar Jončić, istoričar-umetnosti, FA 1
