ШТА ЈЕ СЕРИЈА. А ШТА ЈЕ КОЛЕКЦИЈА- сличности и разлике
У дaљем тексту могу се наћи образложења неких чланова ФСС, кандидат мајстора и мајстора фотографије, на тему серије и колекције.
Но, ипак, пракса је показала да се приступи разних аутора овој теми могу разликовати, тако да је овај текст смерница ка формирању једног опшетг става и тако га треба прихватити.
KOLEKCIJA se može sastojati od više fotografija koje objedinjuju jednu temu ili na neki drugi način čine zaokruženu celinu.
SERIJA bi podrazumevalo skoro isto što i kolekcija, s tim što se serija (obično) snima u nizu, kao esej, priča snimljena sa jednog mesta u nizu sekvenci (vremenski razmak nije striktno defenisan).
G. Malić
Od, negde, jeseni 1955. (kad smo uveli nagradu za kolekciju), pa nadalje menjao se pristup definiciji “kolekcija”. Tvorac ideje o uvodjenju kolekcija i njihovom nagradjivanju, legendarni Milos Pavlovic advokat i fotograf, imao je na umu temu “Beograd” u smislu “grad, ljudi, dogadaji”. Pritom je insistirao da ako neko fotografise Bgd, onda svih 6 fotografija – koje na izlozbu prijavi kao kolekciju – moraju biti takve: ili ljudi, ili gradske, ili urbane, arhitektonske… tj. ako su ulicne scene, onda su naravno ulice na svakoj do 6 fotki, ako su ljudi onda su opet na svih 6 fotki, a ako su portreti Beogradjana onda opet isto tako… Nije moglo da se mesa, recimo dve urbane, dve porteti, dve ulicne… pa je to, kao, navodno, kolekcija. Ne, to onda nije kolekcija po shvatanju Milosa Pavlovica i te fotografije se žiriraju kao pojedinacne. To je prihvaćeno kao kriterijum… skoro od vecine clanova Upravog odbora Foto kluba Beograd (naglasavam: vecine clanova, jer uvek je bilo onih koji su bili antiprotivni za ideje kolega, recimo M. Pavlovic je imao vecitog oponenta u Sekuli Medenici itd). Govorim od 1955-toj godini kad je pokrenita izlozba “20. oktobar”, koja je kasnije popularno nazivana od nekih novinara: Oktobarski salon fotografije… – pa se to i nama u klubu svidelo, ali do kraja trajanja te izlozbe, a kraj je nedge 1990, izlozba je zvanicno nazivana Salon fotografije “20. oktobar”.
Obratite pažnju: Pre nego je M. Pavlovic – kao predsednik kluba – pokrenuo temu “Bgd i Beogradjani”, i uveo nagradu za kolekciju, u jugoslovenskoj fotografiji se NIJE ZNALO ZA KOLEKCIJU!!! Ko ne veruje, neka ode do Nar. biblioteke Srbije i potrazi retke kataloge fotografskih izlozaba iz cele tadasnje Jugoslavije… Niko nigde ne pominje nagrade za kolekciju sem mi!!! Tek 1959, Foto klub “Branko Bajic” iz Novog Sada pokrece svoju klupsku izlozbu, uvodi – to jest kopira nas!!! – temu “Novi Sad i Novosadjani” i nagradu za kolekciju. Iste jeseni i Fotoklub Zagreb pokrece svoju klupsku izlozbu (dakle ne medjunarodni Zagreb Salon, to je vrlo stara izlozba, nego klupsku smotru), uvodi temu “Zagreb i Zagrepcani” i nagradu za kolekciju.
Sa sirenjem tog koncepta se i ideja kolekcije razvodnjavala… pa je tako, negde 1974. od kad sam ja aktivan na izlozbenoj sceni, pod kolekcijom smatralo sve i svasta, a ja sam se i tada a i kasnije drzao neke moje koncepcije koju zastupam i danas: kolekcija (od 4, 6 ili 10 fotografija) je zbirka fotografija koja je tematski ili stilski homogena, ali ne mora i jedno i drugo, dovoljno je jedno od ta dva. Sto se mene tice, kad radim u zirijima, ako neki autor ima 4 ili 6 fotografija na kojima dominira plava boja npr, a fotke su dobro napravljene, to je za mene stilski ujednacena kolekcija. A na fotkama mogu biti tematski raznorodne stvari, recimo: na jednoj slici dominantno plavi morski predeo, na drugoj portet dame sa plavim sesirom a na trecoj plavo ofarbana kuca. Ako autor ocevidno pokazuje nameru da nam saopsti kako izgleda njegov svet kad ga gleda “kroz plave naocari”, za mene je ono sto on pokazuje svojim fotkama stilski homogeno (mada tematski ocevidno nije homogeno, al me bas briga za temu, tema u umetnosti nije presudna. Estetika se ne bavi temom nego formom, dakle i stilom).
Povodom izlozbe koju organizuju Paracinci, najbolje bi bilo da vam oni pojasne sta podrazumevaju pod kolekcijom, a sta pod serijom. Jer sta vam vredi sta je vase saznanje o kolekciji zasnovano na propisima Ujedinjenih nacija, ako, možda, organizator neke izložbe nakaradno tumači tu stvar (ne kažem da to sad rade oni, ali pamtim da je bilo svakojakih tumacenja, pa se ti spremas za jedno, a on ti na ziriranju forsira nesto drugo!!!). Mozda oni imaju neko svoje tumacenje, prema tome cela ta stvar u ovom konkretnom slucaju je na njima.
Maja Stošić
Npr. kolekcija zanata: grncar, opancar, kovac, obucar. U slucaju serije pratio bi rad samo jednog od njih, grncar na primer: jedna fotografija kako na tocku oblikuje glinu, sledeca kako redja predmete u pec, zatim grncar pored peci dok se peku proizvodi i kako sortira proizvode u radnji. Zatim kolekcija muzika: jedna fotka rok pevac, druga operska pevacica, treca gitarista i cetvrta filharmonijski orkestar. U slucaju serije 4 fotografije bi pratile jedan koncert jednog istog muzicara. Nemam bas konkretnu definiciju ali kolekcija se bavi skupom nekih slicnih stvari, a serija prati jedan dogadjaj ili jednog coveka ili jedno drvo u prolece, leto, jesen i zimu itd. Serija moze biti i 4 akta jedne iste zene, dok bi kolekcija u tom slucaju bile 4 razlicite zene u razlicitim enterijerima ili eksterijerima.
Алекса Трбовић
Колекција настаје када ретроспективно идеш кроз све твоје фотографије и бираш неке на одређену тему. Временски размак је обично велик, а фотографије често разнолике ако је тема широка (нпр. Београд, слобода, домовина, храна, религија итд).
Серија је проспективни поступак када прво имаш тему, а онда на ту тему ствараш дјела. Временски размак је обично мањи, а фотографије се надовезују једна на другу чак и када је тема широка (нпр. у случају Београда то би биле само модерне зграде или само графити, али не и једно и друго у склопу исте серије).
Из наведених примера све је јасно.
Ријеч је о ТЕМИ и МОТИВУ. (Напомена: Тема је шири појам, а мотив је мања смислена цјелина унутар теме). У том смислу, Малићев и мој одговр су више мање исти, а Мајин иде у том смјеру.
Дакле, Колекција се бави темом (нпр. Београд у свим својим облицима – зграде, пјешаци, возила, вода, чесме …).
Серија се бави мотивом (нпр. београдске чесме).
Сходно томе, Свака серија је аутоматски колекција.
Колекција није нужно серија.
За примјер горе наведеног могу послужити моје збирке за звања.
За кандидат мајстора сам приложио фотографије на тему Београда.
За мајстора фотографије сам приложио серију фотографија близанаца.
Као што сам и претходно написао, колекција је готово увијек ретроспективна, а серија готово никада није ретроспективна. Напросто, мало је вјероватно да ћеш пролазећи кроз твоје старе фотографије Београда и у њима пронаћи 60 фотографија београдских чесми за самосталну изложбу.
Из овога следи закључак:
КОЛЕКЦИЈА (или ЗБИРКА) = ТЕМА (шири појам)
СЕРИЈА = МОТИВ (ужи појам)
Серија фотографија мора бити стилски и технички изведена на исти начин.
Не може једна фотографија да буде формата 2×3, друга 3×4, трећа 6×6 итд. С техничке тачке гледишта то није серија фотографија. Све фотографије из једне серије требају бити истог формата.
Што се стилске изведбе тиче, не може једна фотографија да буде црно-бијела, друга у боји, трећа са неким жешће јаким филтером итд. На примјер, свих 4 или 6 фотографија из исте серије треба бити изведено на исти начин – нпр. соларизација, фотограм, класична изведба итд.
Понављам, поред истог мотива, серија фотографија треба бити стилски и технички уједначена.
Војислав Луковић, председник Фото-клуба Београд