In memoriam: Željko Sinobad

Danas je preminuo naš kolega po foto-aparatu, naš drug i prijatelj, Željko Sinobad.

Fotografiju je otkrio na krilima dečje radoznalosti, a odnos prema njoj prihvatio učeći od najboljih: “Fotografija ne laže, ona svedoči”. To je suština, kako ju je video Sinobad, nadograđujući je i bojeći duhom i umećem.

Sinobad je u vode novinske, pre svega dokumentarne, reporterske fotografije, ušao u trenutku kada je proces ukupne društvene i političke erozije tek počinjao. Kao učenik Tomislava Peterneka, jednog od doajena poratne jugoslovenske fotografije, stasao je na ideji da novinska fotografija, pored dokumentarnih, mora imati određene umetničke i estetske kvalitete.

Od albanskih demonstranata s Titovim slikama, preko pobunjenih radnika Trepče, do sudara policije i demonstranata na ulicama Beograda 9. marta 1991, Sinobad je u fokusu imao obične lјude. Nјega nisu interesovali portreti vođa, nosilaca visoke politike, već oni kojima dobre ili loše političke odluke menjaju, a često i ugrožavaju život.

Željko Sinobad je rođen 1962. u Beogradu. Fotografijom se bavio od 1980. godine. Radio je za mnoge domaće i svetske ilustrovane časopise, a nјegova dela pojavlјivala su se i u raznim katalozima, monografijama ili bedekerima, pa čak i kao ilustracije za književna dela.

Gotovo ceo radni vek proveo je kao profesionalni novinski fotograf. Živeo je i radio uglavnom u Beogradu, a proputovao je pola sveta i ovekovečio događaje koji su menjali ili stvarali istoriju.

Vreme i mesto sahrane Željka Sinobada biće naknadno objaljeno.