Виолета Милутиновић: ЖИВОТ ЈЕ САМО ИДЕЈА

ЖИВОТ ЈЕ САМО ИДЕЈА: Отварање и све фотографије

Живот је само идеја“, изложба Виолете Милутиновић КМФ ФСС отворена је 14.02.2020. у Културном центру Панчева. Изложбу је отворио г.Милован Уличевић.

ŽIVOT JE SAMO IDEJA – izložba Violete Milutinović

Posmatrajući fotografije Violete Milutinović tražio sam zajedničku karakteristiku, koja im daje obeležje i smisao celine, izašle iz namera i zamisli autorke. Jednostavnim praćenjem sadržaja sa fotografija primećujemo da je Violeta beležila odnos pojedinca i društva kroz njegove spoljašne manifestacije, tipične za savremeno društvo u tranziciji i stalnoj promeni. Život marginalnih grupa, poput prosjaka, svakodnevni život običnog siromašnog čoveka, teškoće starosti i bespomoćnosti, društveni život mladih, radnici u poslu, promene koje se očitavaju na licima u kontaktima ljudi – neke su od tema u kojima je sadržan odnos pojedinca i društva kao generatora njegovog stanja. Ulična “siva” trgovina, zabave mladih, protesti, odnos prema veri, narkomanija, alkoholizam, teškoće napuštanja domovine i odlazak u izbeglički život, nerešive su socijalne teme, koje potresaju savremeni svet i pogađaju pojedinca. Neminovno je da su se one reflektovale u  mislima i oku fotografa i usmerile zanimanje na takve teme u neposrednom okruženju u kome živi.

Violeta nam fotografijama saopštava jednu misao: ulica je scena na kojoj se odvija život ogoljen do surovosti, i u kojoj ona postavlja sebi zadatak da otrgne karakteristični  trenutak vremena i događaja, prikaže ga, i premesti u večnost sećanja.

To me podsetilo na slično razmišljanje fotografa koji su stvarali socijalnu fotografiju posle Drugog svetskog rata u Italiji, preko koje pamtimo zauvek to vreme, koje se uveliko promenilo. I tada, kao i sada pred Violetom, kako bi se zabeležilo ovo vreme, postoji jedna misao – da je svaki trenutak možda poslednji. Možda sutra već neće biti isto. A takve slike života se ponavljaju u svim društvima  podjednako. Zato ostaviti trag o ovdašnjem društvenom životu kroz fotografiju, najbolji je i najmoćniji dokument vremena, i vidljivo Violetina namera.

Kako to ona postiže? U jednom delu izložbe to postiže posvećenim i dugogodišnjim praćenjem događaja u neposrednom okruženju, iz neobičnog ugla – prozora svog stana, usmeravajući ga na prizemlje, ulicu i susedne zgrade. Ulaženjem u intimni prostor pojedinca teleobjektivom, ona nema nameru da promeni mir i svakodnevni ritual života pojedinca. Kao začin koji upotpunjuje ukus, dodatno je prikazan kontrast socijalnog odnosa, kao na primer mladi-stari, verujuće-neverujuće, usamljeno-grupno, skromno-bahato, bučno-mirno itd. Samo na manjem broju fotografija bi se mogla uočiti magnumovski shvaćena fotografija “odlučujućeg trenutka” koji  dominira. Primer toga imamo na odličnoj fotografiji gde dve žene, krišom i sa prezrivim čuđenjem, posmatraju treću, koja gura kolica sa svom svojom imovinom. Na većini fotografija taj trenutak je manje odlučujući, već je razvučen kroz prikazanu priču, pa više dominira oštrina zapažanja fotografa, od moći neponovljivog trenutka.

Kako izabrani naslov izložbe “Život je samo ideja” možemo shvatiti u kontekstu prikazanih fotografija? Svaka fotografija udružuje dva poimanja života. Prvo kroz ideju o shvatanju sopstvenog života svakog fotografisanog pojedinca, koji bira način bivstvovanja u svom socijalnom okruženju, a onda i kroz ideju autorke da tome treba dati značaj, te odnos pojedinca u tom socijalnom miljeu zabeležiti prema ličnom senzibilitetu.                                                             

 Milovan Ulićević

Show More
Back to top button
Close
Close