У рат сa фото апаратом и крстом

Фотографије које су снимили професионални фотографи великог рата по својим документарним својствима и по начину фотографског изражавања, у коме се изнад свега истичу вредности непосредног снимања припадају самом врху светске фотографије. У овом мноштву сачуваних фотографија често се крију и права мала ремек дела, „лајф“ и репортажне фотографије најсавременијег приступа. Ништа мање нису вредни снимци осталих фотографа у главном аматера распоређених по дивизијама српске војске. Треба свакако поменути Ристу Шуковића свештеника и фотографа аматера, добровољца из Дубровника. Видео је овај племенити човек каква се сила надвила над Србијом, рат још није ни почео, а он се нашао браћи у невољи. У сличној мисији овај храбри свештеник био је са српским народом и током Балканских ратова. Овога пута уз крст и осталу свештеничку опрему Шуковић носи и фото апарат. На првим фотографијама овог свестраног човека видимо весеље мештана и војске на петровданском вашару у Добруну пред сам почетак рата.

Када је први напад аустоугарске војске одбијен Шуковић узима фото апарат и снима. Војник на стражи ништа необично, али кад исти тај борац својом „креативношћу“ од три странице нагорелог кревета направи надстрешницу онда је то већ изазов за фотографа. Приметио је ово Шуковић и спонтано прави изванредну уметничку фотографију која ће касније постати синоним за његов уметнички рад. Захваљујући овом фотографу видимо да су два стуба чувене Андрићеве ћуприје на Дрини била разрушена одмах на почетку рата. Са борцима дринског брдског артиљеријског пука пролази кроз све битке током рата за ослобођење од аустро угара и одбране напада од Немаца. Када је стигла команда да се крене у повлачење, Шуковић је спаковао своје најнеопходније ствари и кренуо у још већу борбу за живот. С крстом и фото апаратом путу кроз непрегледна бела беспућа албанских планина, уз исте муке и патње заједно са народом и војском свештеник се моли за живот беспомоћних и изнемоглих људи, а онима чији се живот угасио у овим врлетима чита молитве за спасење душа. После опоравка на Крфу, Ристо Шуковић са још већом вером у живот, и коначну победу за слободу заједно са својим артиљерцима прелази на солунски фронт. Тешка је била мисија овог духовног човека. Смрти је било на сваком кораку. Данас би причешћивао војнике пред одлазак на фронт, а након битке погинуле хероје испраћао у вечност и славу. Вредност фотографија које нам је оставио овај фотограф свакако је документарна, али се Шуковић издваја по исказаном таленту за облик ,простор и атмосферу. Шуковић спада у ретке фотографе који нам приказује патње људи који су изгубили своје најближе. Свој фотографски опус великог рата завршава фотографијама ослобођење Србије. Овде се издваја фотографија снимљена из „горњег ракуса“ која приказује децу са хлебом који су добили од војника. На полеђини или са стране Шуковић је на своје фотографије педантно записивао легенде и потписивао их. Оне највредније фотографије штампане су у великом тиражу као разгледнице у издању Јакова Капона у Сарајеву. После рата Ристо Шуковић враћа се у Дубровник где наставља живот као слуга Божија.

Упутство за Ратне фотографе

Већ на почетку рата Врховна команда издала је упутство за употребу ратних фотографа. У дванаест тачака колико има упутство наводи се да је дужност фотографа да сниме најважнији моменти борбе, као и остале догађаје битне за историју. У упутству се између осталог наводи да су фотографи дужни да носе своје фото апарате, такође се инсистира да се фотографије праве у два примерка, и да се један примерак преда обавештајном одсеку врховне команде. Комаданти једница ће се старати да се фотографима омогући кретање по бојишту. Упутство је донето 12. августа 1914 у Ваљеву где је било ратно седиште врховног штаба а потписао га је лично „Војвода Путник”.

Милорад Дрча