ФЕЈСБУК РАЗВОД

Лопичића, чувеног фотографа женских актова, замоли један колега да му погледа галерију на  интернету и изабере десетак које би послао на њему врло важан конкурс. Лопичић одмах примети да је галерија на фејсбуку па јави том колеги телефоном да се он не качи на друштвене мреже.

Колега га прекорно замоли, завапи, каже хитно му је, да се на брзину региструје и улогује, погледа његове слике, а потом угаси налог. Овај, притиснут временом то и учини, док је пио прву јутарњу кафу. Чак је поставио и своју слику и написао и своју електронску адресу, све што је сајт тражио.

Није имао времена да бира између многих опција.  За преглед те галерије било му је потребно мање од пола сата. Али док је још гледао фотографије, стиже му писмо следеће садржине:

– Ако си ти онај Градимир Лопичић који је далеке 1993. године био у Венецији, ја сам она Францускиња у коју си био лудо заљубљен.

Тог часа срце поче да му куца сто у минуту. Па он је њену фотографију носио у новчанику, чак су и његове жена и ћерка знале за њу и како је некада, истина само платонски, волео неку тамо клинку из белог света. То је била она, његова  Женет. Он је имао онда 24 а она свега 16 година и чим су се угледали на мосту уздаха, заљубили су се једно у друго. Имали су на располагању само један једини дан, и мање од двадесетичетири часа за љубав. Она невина а он старији и много искуснији.

Био је то сусрет младости, чистих неискварених осећања. Тада су мислили да имају сво време овог света, али јутро је брзо свануло а она га је већ гледала уплаканих очију кроз прозор аутобуса.

Дописивали су се годинама. Он је био послом везан за земљу. Фрaнцуска је била тако велика и тако далеко. Живот је текао даље, он је упознао своју Олгу, оженио се и добио ћерку Милицу. Од Женет је једнога дана примио кратко писмо у коме га обавештава да се удаје за неког момка из Марсеја. Тада је између њих свака веза била прекинута.

Али док су се људи у Србији бавили развојем међуљудских односа, дотле су као мрави марљиви Американци измишљали разне ствари које ће јефтино продавати и Србима и Французима, па тако у међувремену смислише и интернет и много касније тај за ову причу заслужан фејсбук.

У року од само три месеца од првог регистровања на фејсбуку Лопичић се развео од Олге, Женет од свог мужа са којим није имала деце, и сада су у цркви Светог Спиридона на самом Понте Росу склапали нов православни брак. Она клинка развила се у расну жену чији ће актови бацити у сенку сав његов дотадашњи рад по коме је био познат. Нико није ни могао сањати како ће један фејсбук неких тамо американаца имати пресудни утицај на развој српске фотографске уметности.

________________________________________________________________________

Photogenic, physical attractiveness in photographs (Фотогеничност, физичка привлачност у фотографији). За мене је фотогеничност необјашњива сила, таленат самог сликаног објекта да се са успехом лепи на филм или сензор фотоапарата. Али без талента фотографа који стоји иза апарата фотогеничност као да не постоји.  (прим. аутора)

Драган Бабовић, КМ ФСС