Око храброг војника

Митраљез, реденици, бомбе и фото апарат ратна опрема је Драгише Стојадиновића, правника по образовању, фотографа, филмског сниматеља, новинара и командира митраљеског одељења пешадијског пука Хајдук Вељко тимочке дивизије,. Испољена храброст овог свестраног човека током Балканских ратова одликована је са два оредена. Поред војничких обавеза нашао је времена да са својом малом “Цајс камером” овековечи борбе и активност српске војске током Балканских ратова. „Имао сам, колико се сећам, 200 до 300 добрих снимака“, причао је касније овај фотограф. Он наводи да је чак и зарадио 20 000 динара од копија које је продао представницима чешке банке. Од ових фотографија Чеси су оштампали књигу са 1600 фотографија под називом “Балкански албум”.

Стојадиновић сакупља фотографије од других фотографа и аматера, те издаје прву свеску албума ратних снимака. Он, такође, наводи да је уз албум урађено 12 – 15 фотографија великог формата, од којих су 8 фотографија формата 50 x 60 биле његове). Албум је одштампан, а сам почетак великог рата спречио је његову дистрибуцију. Ове албуме, као и фотографије аустроугарски војници по заузећу Београда заробљавају а већи део материјала је уништен. Почетак великог рата затиче овог храброг Неготинца на месту водника чете. Своју храброст испољује у биткама на Церу, одбрани Шапца, отимању Космаја од Аустроугара, ослобођењу Београда, на пиротском фронту учествује у борбама са Бугарима. Када утихну ратна дејства он узима камеру и снима. Не зна се тачан разлог због чега му је врховна команда одузела филмску камеру, због чега је горко жалио целим путем при повлачењу кроз Црну Гору и Албанију.. „Имало је веома тешких сцена које је требало снимити“ присећао се касније Стојадиновић. Својом “Цајс” фото камером снимао је целим путем, али све снимке није могао сачувати. Техника је била натоватрена на коње и при прелазу албанских река материјал се наквасио, доста плоча је оштећено, део је и трајно уништен а добар део овај фотограф успео је да преко албанске луке у валони француским бродом пребаци на Крф. По угледу на организацију француске војске врховна команди оснива фотографску секцију. Залихе фото материјала су биле на измаку, а и техника је у јако лошем станју. Знали су у команди колико је вешт Драгиша Стојадиновић те га ставе у комисију која ће отићи у Рим да набави опрему и материјал за даљи рад фотографа, филмских сниматеља и уметника. Са њим у Рим је пошао и сликар Љубиша Валић, међутим овај уметник је одмах из Рима наставио пут ка Швајцарској. Стојадиновић набавља цајсове фото апарате француске кино камере, пратећу опрему, платна , боје и штафелаје за сликаре. . По повртку на Крф команда Стојадиновићу нуди место шефа фотографске, секције, међутим овај храбри човек се љубазно захваљује и истиче да он не може да остави своје војнике са којим је толико година провео у борбама. Свој пук налази на Могленској равници да би потом хитно био пребачен на горничевске положаје према битолу где је у борбама са немцима рањен у ногу.. Сада није имао избора већ као рањеник прихвата понуду и заузма место шефа фотографске секције, (кинематографске и уметничке) при штабу врховне команде, која се у то врема налазила у Солуну. Једанаест фотографа углавном професионалаца у секцији имало је задатак да се настави са снимањем борби на Солунском фронту и активности у позадини. После пробоја Солунског фронта овај храбар човек, изванредан уметник, одличан организатор са својом секцијом враћа у Београд где, живот наставља бавећи се филмом, новинарством и политиком.

Какви смо стигли на Крф”

Серија фотографија коју је фотограф снимио одмах по доласку војске на Крф које у крупном плану приказује изгладнеле и исцрпљене војнике. Овакве сцене изрежирала је сама ситуација изазвана великом муком, оваквих призора било свуда унаоколо, и фотограф је само требао да то уочи и пренесе на филмску плочу. Стојадиновић је овде показао свеје велико фотографско мајсторство. Овај фотограф би потом израђивао контакт копије, а затим вршио селекцију снимљеног материјала. Фотографије за које је веровао да поседују беспрекорну композицију, тонске квалитете, уметничке и естетске вредности повећавао и лепио на сиви картон са кратким описом на аверсу.

Милорад Дрча