САМОЛИК

Аутопортрет је посебна врста портрета у коме аутор може, али не мора, показати однос према самом себи. Тај садржај је разноврсан – самољубље, самозаљубљеност, самомржња, самопoуздање, самосажаљење, самокритика, самосаосећање, самољутња, самоподсмевање, самовеличање, самохвала, самопад, самолет, самопонос, а најчешће је то једноставан самоопис.

Аутопортрет је у ствари САМОЛИК, снимање самог себе и приказивање другима на скривен, дискретан, симболичан, отворен или потпуно огољени начин, зависно од идеје и расположења аутора.

Жеља за самоснимањем и приказивањем другима, ако се апстрахује његова основа, а то је својеврстан егзибиционизам, је још један облик деловања. Свако деловање намењено је утицају на само друштво, на мање или веће заједнице. У том специфичном смислу, самолик осим горе наведених може имати и експерименталну или образовну мотивисаност.

Код аутопортретисања, у зависности од положаја светла, увек постоји нека сенка. Она може бити чиста, кристална, а може бити мрљава, запрљана. Трагови могу смрдети нечовјештвом, што рече Његош. Кретањем и сопственим деловањем можда иза себе и остављамо неке прљаве трагове, сигурно је тако. Јер не можемо бити свега свесни. Ако и има неког прљавог трага начињеног несвесно, нека важи општи опрост. С годинама човек мења не само поглед на свет и друге већ и на себе самог.

Тако пролазе године, лик спреман за самоснимање се формира, зри. Над њим лети облак судбине. Што не рећи, човек је у зрелим годинама и још увек трага за новим сценама које ће снимити својим фотоапаратом. Није му тешко да се ради тог узвишеног циља и сагне колико треба. Његов облак је галеб који га води. То је мој самолик.

Photogenic, physical attractiveness in photographs (Фотогеничност, физичка привлачност у фотографији). За мене је фотогеничност необјашњива сила, таленат самог сликаног објекта да се са успехом лепи на филм или сензор фотоапарата. Али без талента фотографа који стоји иза апарата фотогеничност као да не постоји. (прим. аутора)

Драган Бабовић, Ф1