Виолета Милутиновић: Живот у граду
Дана 11. 10. 2024. је у Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту отворена самостална изложба фотографија Виолете Милутиновић, МФ ФСС, под називом „Живот у граду“.
Својевремено је Мирослав Антић записао: „Никог немој да питаш шта значи нека изложба. Изложба није оно што ти је показано.” Виспрени Антић је знао да је то велика тајна, никада до краја одгонетнута, поготову у случају Виолете Милутиновић у њеним актуелним фотографијама када се у оптику вешто умеша неухватљива, разбарушена и знатижељна природа „жене змаја”.
Без обзира на ову тачну констатацију дозволите ми да ипак изрекнем неколико скромних речи о Виолетиној изложби и и тако бар донекле оправдам част која ми је указана.
Проналажење специфичног фотографског пута Виолете Милутиновић било је условљено дечијом радозналошћу и великом жељом за стварање соственог света испуњеног светлосним белешкама.
Те и такве белешке, овог пута и облику изложбе фотографија „Живот у граду“, су сада пред нама као једна отворена књига у којој главну улогу има Београд, град у коме живи, а посебно Савамала која је њено непосредно окужење. Као на великој позорници, на њеним фотографијама трепераво светлуца живот у својим непредвидљивим варијацијама. Несебично торшећи сопствену креативну енергију, Виолета проналази необичан и узбудљив свет призора које вешто извлачи из животног контекста. Овде није у питању жеља за стварањем сировог документа већ специфичан визуелни доживљај који је способан да поново емитије енергију уочених мотива. Ове фотографије су врста открића и жеље да се на другачији начин уђе у смисао призора.
Виолетини људи нису само реалистични и не говоре само о урбаном животу као мотиву многих фотографских прича, колико нам говоре о начину на који их је Виолета видела и приближила свима нама. Ова врста фотографије је умеће пронађеног доживљаја у својој околини и њеном пулсирању, а не оранизација и манипулација.
Виолета је личност снажних емоционалних вибрација изразите животне енергије и своје фотографске импресије преноси са лакоћом и у духу брзопотезне партије шаха. Енергија градског живота са примесом провокације се у потпуности уклапају у њен свет скривен у лавиринту оваквих и сличних остварења.
Разборита, бујна врло често стихијска Виолетина природа, посредством фотографског апарата као својеврсног катализатора, се трансформише у знатижељног посматрача. А знатижељни посматрач памћењу претпоставља своје фотографско умеће којим опредмећују своје импресије да би нас натерала да видимо, не далеке егзотичне мотиве већ, живот у нашем свакодневном видокругу који често занемаријумо као ефемеран доживљај који није вредан помена.
А да нисмо у праву показаће вам ова изложба где ћете сигурно застати ради једног погледа, где ће вам се отети један уздах, бљеснути осмех, пробуди знатижеља, саосећање и радозналост – е то је циљ који је себи поставила, ради свих нас, Виолета Милутиновић.
Мирослав Предојевић, МФ ФСС
