Светлана Дингарац: “Тврђаве и стари градови на територији Србије”

Мултимедијална изложба “Тврђаве и стари градови на територији Србије” представља део ширег
пројекта започетог 2018. године, са циљем да се овај сегмент нашег културно-историјског наслеђа
отргне од заборава и приближи јавности. Кроз историју, тврђаве су служиле не само као
фортификацијски и војни објекти, већ су биле центри културног, економског и политичког живота на
овим просторима, па самим тим представљају важно и неизоставно сведочанство прошлости
наше државе. Изложба је намењена широј публици, а пре свега млађим нараштајима, како би се
код њих развила љубав према нашој историји, традицији и културном наслеђу.
Пројектом су обухваћена утврђења из касноантичког и рановизантијског периода, као и из средњег
века. Почетком нове ере, већи део данашње Србије се нашао под римском влашћу. За очување
освојених територија, Римљани су од 1. до 6. века подизали многобројна утврђења на својим
границима, са улогом да штите од напада варварских племена. Тако је настао дунавски Лимес,
који је једним својим делом ишао и кроз нашу земљу. Римска утврђења су се још градила дуж река
и путева, као и у близини рудника, а имала су сличну организациону и геометријску структуру на
читавој територији царства.
Градом су Срби у средњем веку називали сва утврђења која су нешто „градила“, односно,
бранила. У почетку су то биле дрвене грађевине окружене палисадама, док су касније за изградњу
употребљавани искључиво чврсти материјали, пре свега камен, а ређе опека. Градови су штитили
државне административне центре, рудоносне области, важне путне правце, трговишта на којима
су се сусретали каравани с приморја и унутрашњости, али и манастире који су били просветни и
културни центри. То су углавном били војни објекти опасани јаким зидинама, подигнути на
истакнутим и тешко приступачним местима. Такви градови углавном су били скучени и тесни, са
скромним садржајем: касарном, црквом и станом за господара града. Око њих су се временом
образовала цивилна насеља, такозвана подграђа, чије се становништво у случајевима опасности
склањало под окриље тврђаве.
Данас је познато више од 200 утврђених градова сазиданих у средњовековној Србији, а ако се
узму у обзир и они из ранијих епоха, њихов укупан број је знатно већи. Међутим, осим малог броја
очуванијих тврђава, попут Београдске тврђаве, Смедеревског града и недавно обновљеног
Голупца, о њима се у широј јавности мало или готово ништа не зна. Данас су многе од ових
“градина”, “градишта”, “градаца”, “кулина” и “хисара” рушевине зарасле у коров, до којих најчешће
нема видљивих путоказа и обележја. Неки од ових градова су током времена потпуно ишчезли, а
оно мало што је на појединим локалитетима сачувано је често угрожено од стране предузетника и
трагача за благом. Иако су многи од тих заборављених градова више под земљом него видљиви
голим оком, аутор је става да их због тога не треба изоставити, јер сваки има неку своју
причу која чека да буде испричана.
На изложби је приказано првих четрдесет тврђава и старих градова које је аутор до сада обишао,
са акцентом на оне мање познате и оне који гравитирају месту одржавања изложбе. Поред сваког
паноа налази се QR код који посетиоца директно води на одговарајућу страницу на сајту
tvrdjave.rs, са детаљнијим информацијама о истој. Изложба је замишљена као “путујућа”, тј. да се
одржава у местима широм земље како би допрла до што већег дела јавности, популаризујући
богату материјалну културу прошлих времена и подижући свест о неопходности њеног очувања.
У оквиру пројекта, а ускладу са савременим токовима и свеопштом дигитализацијом, покренут је
веб сајт Тврђаве Србије (www.tvrdjave.rs), на којем се континуирано објављују визуелно
атрактивне фотографије тврђава са исцрпним текстуалним описима, као и занимљиве
приче, легенде, епске песме у којима се оне помињу… Сајт садржи интерактивну мапу која
омогућава приказ утврђења по епохама, као и својеврстан слајд-шоу, који посетиоца
аутоматски води од локације до локације по азбучном редоследу. У плану је превођење
текстова на два светска језика, како би садржај сајта био доступан страним посетиоцима,
као и штампање фото монографије.
Аутор пројекта: Светлана Дингарац