Vladimir Jovanovski: Obale

Иако је природа у средишту његове пажње и условно речено мотив на
његовим фотографијама , Владимир Јовановски ће начином посматрања, приступом
изабраном исечку, специфичним сензибилитетом, кадрирањем, учинити да се искуствено
повуче у други план остављајући пред очима посматрача апстрактну представу. Мајстор
за детаљ, који треба да сажме и пренесе есенцију доживљеног, овај уметнички фотограф
вешто поставља наизглед случајан, а најчешће колористички акценат, који постаје носилац
композиције и стожер наше пажње. Тај његов детаљ, тек у одложеном тумачењу
препознаћемо и назвати га правим именом у свету појавног.
Не желећи да пренесе реалну слику забележеног пејзажа или његовог исечка,
без претензија да описује и тумачи, Јовановски се окреће ликовности. Да би прочистио
своју сензацију од свега сувишног и исказао оно што је његова намера, он спроводи систем
елиминације, редукује, своди, фокусирајући нашу пажњу на флуидност воде и њену боју,
на текстуру камена и песка, ритмично понављање истог мотива и контрасте ових
различитости.
Присуство човека осећа се кроз наговештаје, облике без идентитета које тек на
друго посматрање, препознајемо као такве; као људска обличја и њихове сенке. Свесна је
намера аутора да укаже не лепоту природе и живљења и да пошаље поруку да је лепота
тамо где је најмање очекујемо.
Поглед са висине на уметничким фотографијама Владимира Јовановског, настао
је као резултат коришћења дрона у фотографске сврхе. Познаваоци оваквог начина рада и
поступка који уметник примењује да би фокусирао поглед на представу какву жели, знају
да је у питању мукотрпан посао, почевши од припреме, испитивања терена и руте, до
промишљања над снимљеним материјалом и свођења у крајњој инстанци када настаје
фотографија, на суптилан, прочишћени израз, са тек пар елемената, чија ће једноставност
управо пренети сву комплексност уметничког чина Владимира Јовановског.

Маја Станковић, историчар уметности

.