Зоран Милутиновић – Бело

Самостална изложба фотографија „БЕЛО“ проф.др Зорана Милутиновића, МФ ФСС се отвара у четвртак 12.09.2019. у 18ч. у Галерији београдске тврђаве у Унутрашњој Стамбол капији.

Снимање природе представља једну веома лепу, занимљиву и нимало једноставну категорију у фотографској уметности. Знамо да је фотографија посебна врста уметности која (скоро увек) захтева употребу одређених уређаја, пре свега фотоапарата. Али ако се определите за снимање природе онда је неопходност употребе специјализованих фотографских алата неопходна и то за сваку област посебно: макро фотографија захтева своју опрему, снимање птица посебне технике…

Самостална изложба фотографија „БЕЛО“ проф.др Зорана Милутиновића, МФ ФСС се отвара у четвртак 12.09.2019. у 18ч. у Галерији београдске тврђаве у Унутрашњој Стамбол капији.

Снимање природе представља једну веома лепу, занимљиву и нимало једноставну категорију у фотографској уметности. Знамо да је фотографија посебна врста уметности која (скоро увек) захтева употребу одређених уређаја, пре свега фотоапарата. Али ако се определите за снимање природе онда је неопходност употребе специјализованих фотографских алата неопходна и то за сваку област посебно: макро фотографија захтева своју опрему, снимање птица посебне технике…

Оно што веома ретко срећемо, јесте да су фотографије природе обрађене црно-бело и да аутор сво време тежи нечему што називамо High Key односно приказ у такозваном горњем регистру тонова. Ова врста снимања као и њена супротност Low Key фотографија користе односе осветљења и контраста како би потенцирали избор личног стила. Зоран Милутиновић иде још један корак даље. Поред тога што је прекршио прво неписано правило и природу представио црно-бело већ нам све то приказује на један посебно нежан и истовремено застрашујући начин.
Као неко ко природу воли на посебан начин чини нам се да аутор овим поступком подвлачи један посебан критички осврт на све што се око нас дешава а обавезно завршава уништавањем природе. Животиње које се крећу кроз надреалну белину, а притом су и саме беле и као да исијавају некаквом надреалном и безвременском светлошћу, чиме нас истовремено опомињу и  подсећају да ништа није вечно и да ништа није неуништиво.  
А све то човек као да не жели да схвати. Ни глобално загревање, ни то што свакодневно нестане неколико биљних и животињских врста, ни све мање количине кисеоника а посебно чисте воде нису довољна опомена. Можда би мали допринос томе могла да буде и нека од фотографија (које је Зоран већ снимио на разним депонијама) на којој је човек приказан у овом надреалном маниру.
Надамо се да ће оне бити део опомене коју би морали да послушамо како би нека следећа изложба природе уопште могла да настане: да фотограф има где и шта да сними и да све то има ко и да погледа. Прочитајте скривену поруку, замислите се и схватите колико сте у овом тренутку срећни што сте ту. И што нисте бели.