Normante Ribokaite na Saramates 2

U petak 22. septembra 2023. godine u okviru Međunarodnog festivala fotografije SARMANTES2, koji organizuje Art Team u Galeriji gradskog muzeja centru u Paraćinu je otvorena samostalna izložba Normante Ribokaite, iz Litvanije.

Normante Ribokaite je rodjena i živi u Dusetosu, malom mestu na obali jezera Sartai koje drugo po veličini u Litvaniji koja je inače puna jezera.

Dusetos krase stare drvene kuće koje kao da su izašle iz Tolstojevih romana, one koje kao sastavni deo zida imaju peć na kojoj možete da ležite i spavate, imaju i jedinstvenu na svetu saunu a skoro svako dvorište ima svoje jezero, nekad vrlo malo poput oveće bare, ali češće je to ozbiljna i površina i dubina u koju vlasnici saune uskaču kako bi čeličili svoje telo.

Dusetos ima 1800 stanovnika, jednu ulicu, nikada nisam video ni jednog policajca niti bilo kog prestavnika represivne grane države.

Medjutim, Dusetos ima Kulturni centar, na dva sprata sa koncertnom salom, bioskopom, ogromnom galerijom koji je daleko veći i lepši od SKC-a u Beogradu. I kada sam iznenadjeno pitao: – Ovoliki kulturni centar u selu od samo 1800 stanovnika, onda su me oni isto tako začudjeno pogledali i pitali – A zašto da ne?

Medjutim…

Dusetos, mada po svim elementima predstavlja jedno divno selo ima status grada, a država mu  je dala status grada zato što u njemu živi 20 umetnika koji su za Litvaniju vrlo važni.

Tu živi čovek koji je osmislio državne simbole, zatim slikar Šarūnas Sauka kojeg zovu Genije is Dusetosa čije slike krase ured predsednika Litvanije, kipari, autori brojnih spomenika u gradovima, profesori univerziteta. Kada prodjete ulicom ili pored njihovih kuća u dvorištima ćete videti skulpture, slike … Dusetos je jedna ogromna galerija, a svi ti umetnici se na kraju dana nadju u tom kulturnom centru i onda počinju fantastične priče o umetnosti, razmene ideja, knjiga, novosti iz sveta umetnosti…  Medju tih 20, najmladji umetnik po stažu i priznata kao autor važan za državu je Normante Ribokaite. Ti sastanci umetnika gde je svaki od njih toliko veliki da nema u njemu sujete niti konkurencije su toliko inspirativni za svakog, toliko podsticajni da vas to gorivo drži nekoliko meseci terajući vas da radite i stvarate i otkrivate.

Normante Ribokaite radi u tom kulturnom centru  pa uopšte nije čudo što je imala odličan polaz, što je umela da gleda i sluša jer kada se pre deset godina prvi put pojavila na jednoj izložbi u Srbiji njeni tadašnji radovi koji su imali snažan uticaj istočne, Ruske škole fotografije, nisu mogli proći nezapaženo.  

Osim tog prepoznatljivog istočnog stila fotografije Normante Ribokaite su imale i imaju i nadgradnju, blagu crnohumornu notu koja i sada prati većinu njenih fotografija, a koja se prvo pojavila kod portreta što je jedna od četiri teme koje Normate obradjuje. To su uglavnom ljudi iz Dusetosa, oni koje ona dobro poznaje, i što je vrlo važno, oni koji nju dobro poznaju, pa postoji uzajamno poverenje i foto-aparat nije prepreka u komunikaciji izmeddju autora i modela što se uglavnom dešava kada se ne poznaju. Normante istražuje karaktere tih ljudi sa margine ili umetnika ili ljudi koji su originalni u svojoj pojavi i nastupu.

Za razliku od nas koji živimo na Balkanu koji emocije pokazujemo lako, na severu, kod Litvanaca, prilikom susreta nećete videte ni osmeh. “Ruke šire u lica se ljube, za junačko pitaju se zdravlje”, to može ovde. U Litvaniji kada sretnete nekog dragog, ćete dobiti pristojan stisak ruke i ozbiljan izraz lica. To nikako ne znači da emocije ne postoje i da se ne pokazuju. Pokazuju se drugačije od našeg načina, videćete ih u fotografijama. Kada se malo udubite u Normantine fotografije shvatićete da je ona jako duhovita osoba.

Samo jezero Sartai i priroda Litvanije, po tome kako je sve čisto uredjeno i u skladu sa prirodom, posebno arhitektura, najviše podseća na Sloveniju. Sve to je vrlo inspirativno i puno motiva za fotografe. Pejzaži su bili tema kojom se Normnate prvo bavila. Dok još digitalna fotografija i Internet nisu učinili sve fotografije svima dostupnim, njene fotografije prirode su krasile zidove mnogih kuća u Litvaniji. I danas kada je na izložbama tema priroda, ona dobija mnogo priznanja za scene prirode, scene pored kojih mi prolazimo gotovo svakog dana ali ih ne vidimo i ne osećamo. Obala jezera Sartai, spoj vode i zemlje i živi svet postaju neverovatni prizori lepote i atmosphere kada jutarnje svetlo probije izmaglicu koje tamo ima i leti i sve oboji u narandžasto. Normante nas tako uči da se ne mora putovati daleko, u neke egzotične krajeve da bi se snimilo nešto nesvakidašnje. Čuda su oko nas, a mi imamo sve manje vremena da ih primetimo.

Konj je jedan od državnih simbola Litvanije i osim na grbu videćete ga svuda. Dvorišta Dusetosa su puna skulptura konja izradjenih od najrazličitijih materijala, naravno konja ima i na livadama, ali i na jezeru Sartai.  Na obali tog jezera postoje ogromne oronule betonske tribine koje su okrenute ka jezeru i lako možete zaključiti da se tu održavaju kajakaška takmičenja.

Neee, rekla mi je Normante, tu se održavaju konjske trke. Zimi,kad se jezero zaledi na -25, -30 kad počne zima tu su se održavale konjske trke. Te trke konja po zaledjenom jezeru su bile jedna od odlika Dusetosa, i sad možete zamisliti kakve su tu fotografije nastajale, a onda im je EU zabranila organizaciju tih trka i izgradili su im pravi hipodrom, na tlu. Naravno da Normante nije mogla niti želela da zaobidje ovu domaću temu pa ćete konje na njenim fotografijama videti u širokom opsegu od realnosti dokumentarne fotografije do apstrakcije.

A kad pominjem apstrakciju, ne izlazeći iz okvira svojih umetničkih interesovanja ona u poslednje vreme često pravi iskorak iz klasične fotografrije, spajajući elemente raznih digitalnih negativa u jedan likovni izraz bliži slikarstvu, a opet čvrsto se držeći svoje poetike i autorskog rukopisa spajajući u istoj slici akt, konja i prirodu, neodoljivo nas podsećajući na vizuelni stil čuvenog ruskog reditelja Andreja Tarkovskog .   

Četvrta tema, možda i tema kroz koju se najviše i najčešće izražava je akt. On u njenom fotografskom opusu ne stoji sam za sebe već se povezuje i prožima sa svim drugim temama kojima se Normante bavi.

Možda bi trebalo približiti jedan deo kulture ove zemlje, a koji se odnosi na ljudsko telo.

Kada gostu ukazujetu posebnu čast, Litvanci vas pozovu u svoju saunu. Meni je tamo u tom kuturnom centru prišao potpuno nepoznat čovek i pozvao me da dodjem u goste na večeru, a posle bi sa njim i njegovom surpugom nastavili razgovor u sauni njegove kuće koja je jedna od tih drvenih prastarih fantastičnih za fotografisanje i kao enterijer i kao eksterijer. Odmah sam pitao Normante, koliko ima stepeni u toj sauni. Ima koliko možeš da izdržiš, do 50 ili više. A onda?   Onda izadješ u dvorište a imaš i jezero ispred kuće. Ovo se sve dešavalo u oktobru kada je temperature bila oko nule. Ne znam odakle Litvancima takvo zdravlje, ali hoću da kažem da postoji taj u neku ruku nudistički odnos prema golom telu što je vrlo drugačije od našeg pogleda, pa poznavanje tog dela kulture Litvanaca, prilično menja način kako čitamo i doživljavamo aktove koji dolaze iz te zemlje. Aktovi i autoaktovi imaju vezu i blagi prelaz od Life portreta da bi se provlačili kroz priče o konjima i završili u stalno prisutnoj galeriji kulturnog centra u interakciji sa radovima drugih umetnika koji su stalno prisutni direktno ili indirektno uz blagu dozu humora čime Normante Ribokaite povezuje prirodu, životinje, nebo i vodu koji okružuju Dusetos, vatru koja iz saune često poseti stare drvene kuće. Tu su indirektno uvek prisutni i prenosioci znanja,njeni uzori i učiteljima čiji je deo sada i ona sama.

Zoran Đorđević