У објективу – Бранибора Дебељковића
Драги пријатељи, Установа културе Пароброд у сарадњи са Фото Савезом Србије позива Вас у суботу, 07. маја на две изложбе фотографија. Прва изложба „У објективу – Бранибора Дебељковића“ биће отворена у 19 часова у главном холу , а истог дана у 20 часова у клавир холу Пароброда биће отворена, изложба фотографија под називом „100+1“.У објективу Бранибор Дебељковић је 65 година био потпуно посвећен и ангажован у свим доменима фотографије, као уметник, професор, историчар и писац. У његовом богатом опусу, међу хиљадама негатива и фотографија из архиве уочљива је посебна посвећеност теми о Београду. Својим обективом, безмало свакодневно, регистовао је развој града и живот суграђана у послератним годинама. Желео је да овековечи зграде које су нестајале и уступале простор новим, већим и лепшим. Пратио је живот суграђана и њихово прилагођавање новој реалности и модернијим временима. Дебељковић је свој објектив често усмеравао ка рекама и пијацама јер онe одсликавају његов шарм и душу. Тема ове изложбе није Дебељковић као уметник већ као хроничар чије фотографије, као отргнуте странице из бележнице аутора, са носталгијом али и са радошћу, остављају поколењима запис о прохујалим временима Београда. Због ограниченог простора ова изложба представља део селекције фотографија из педесетих и шездесетих година прошлог века када је динамичност града пружала изобиље фотографских тема. Велисав Томовић Изложба фотографија „100+1“ представља збир радова пристиглих са Grand Prix Fernando Soprano одржаног у Ријеци у децембру 2021. године. Чаролија црно-беле фотографије, која траје безмало два столећа, не губи снагу ни у данашњој постхемијској, дигиталној ери. Напротив, релативно доступне технике дигиталне обраде омогућавају добијање веома ефектних резултата, при чему једину границу поставља креативност самог ствараоца. Може се рећи да данас постоје две групе добрих аутора црно-беле фотографије: једни доносе богато искуство из времена фото лабораторије, а други су потпуно нови, млади истраживачи који одлично капирају суштину ове врсте фотографије, а то је: како што боље распоредити низ сивих тонова између потпуно црне и потпуно беле. Као што је обичај на сваком јавном конкурсу, квалитет пристиглих радова био је веома разнолик, тако да није било тешко број од 520 фотографија свести на неких 150. Додатно брушење до 70+1 захтевало је много више посла, али, изабрани радови заслужено могу да буду презентовани избирљивој фотографској публици. Све награђене појединачне фотографије и колекције фотографија поседују више елемената добре црнобеле фотографије: садржај, идеју, композицију, распон тонова, одговарајуће контрасте итд, а редослед од прве па надаље формиран је на основу утисака колико снажне поруке шаљу посматрачу на основу набројаних параметара.