Зоран Милутиновић: Плаво

Дана 12.01.2024. године је у Галерији Куће Војновића у Инђији отворена самостална изложба фотографија проф.др Зорана Милутиновића, МФ ФСС, МПСА, ГПСА, ЕФИАП/п, под називом “Плаво”. Изложбу је отворио г.Милован Улићевић, председник Фото клуба Војводина.

Естетика инфрацрвене фотографије Зорана Милутиновића

    Естетика и фотографска техника су у фотографији биле у симбиози са фотографском сликом и увек су се бориле за превласт. Нова техника је тражила нова тумачења, а она су мењала појам лепог до тога да су стварани и нови естетски принципи, а понекад и нова естетика. Сетимо се рејограма и фотограма. Фотографска естетика је стварана свесним избором кадра и фотографске технике (на пример избором објектива, дубинске оштрине, времена експозиције, избора филма, фото-папира, хемије и другог – код аналогне фотографије, а типа сензора и његове осетљивости код дигиталне фотографије). Оно што се често подразумевало је то да то све ради у видљивом делу спектра, окоје наше око перципира. Управо уклањање тог ограничења је предмет фотографског истраживања Зорана Милутиновића на пољу дигиталне фотографије. Ширењем спектра који ће бити забалежен на подручју инфрацрвене светлости, било конвертовањем фотоапарата, уклањањем ИЦ филтера са сензора и употребом одговарајућег филтера на објективу, којим се бира део ИЦ спектра који ће му осветлити сензор, настају неке од изложених инфрацрвених фотографија.

    Зоран Милутиновић на изложби у Галерији “Куће Војновића” у Инђији представља 49 инфрацрвених фотографија на којима истражује ову фото-технику у невидљивом делу спектра за људско око, али видљиву сензору фотоапарата. Одлика добијене сликеје бакковитост, зачуђеност, очараност, неочекиваност боја, узнемиреност, идиличност пејсажа и пре свега надреалност. Како сврха уметности није техника сама по себи, а како је фотографија избор мотива, на којима фотографска техника даје ново значење слици по замисли аутора, Милутиновић бира мотиве у пејсажима, старим трошним кућама, птицама, рекама, барама, каменим литицама, фијакерима, старим аутомобилима, где успоставља нову надреалистичну категорију лепог, а то је “чудно као лепо”. Шок је оно што мозак прво перципира и у томе је сличност са неким уметничким правцима XX века. Уметник има тежњу да посматрача изненади и премести из уобичајене визуалне перцепције на коју је навикао, у нове надреалне просторе са бојама из сна. Осећамо се као да смо утонули у сан на неком нама познатом месту и сањамо бајковите и идиличне пределе. Нови контрасти боја, нова слагања боја, противе се уобичајеним канонима код видљиве светлости. Једино су композиција, форме и облици спона која остаје иста са опажањем људског ока. Концепцијом изложбе – доминантни плавичасти тон – који се провлачи кроз фотографије, Милутиновић ублажава прелаз са фотографије на фотографију и тако делује да визуелни шок буде мањи и случнији уједначености тона из видљивог спектра.

    Оваква изложба доприноси нашем визуелном искуству, релативизује уобичајене естетске каноне попут теорије боја, која добија на значају само у једном делу спектра, истражује нове принципе лепог у спознаји надреалног изгледа предмета у невидљивом спектру.

                                                                                                  Милован Улићевић, председник Фото клуба Војводина