Војислав Луковић: Божанствена светлост
Пројекат БОЖАНСТВЕНА СВЕТЛОСТ настао је у храмовима СПЦ током Богослужења са идејом да духовни и визуелни доживљај аутора, као активног учесника, пренесе у ликовну форму медија фотографије.
Сликарским приступом обраде светлости уводи публику у мистични свет Цркве класичном фотографском формом, преводећи је из положаја пасивног посматрача у стање активног учесника догађаја.
Поигравајући се композицијом и светлом, Луковић наглашава посебну атмосферу литургијских обреда. Уверљиво приказује ликове у црквеним обредима, и на неки посебан начин представља мотиве, које је до сада мало фотографа обрађивало на овај начин. У дешифровању његовог
стваралаштва приметан је сликарски приступ у коришћењу фотографског објектива. Употреба контраста светлости и сенке, које утичу на целокупну композицију, додатно истичу тродимензионалност фигура и предмета. Попут старих мајстора, Каравађа и Рембранта, аутор
увлачи посматрача у дело. Драматичност сцене се, као и у сликарству старих мајстора, постиже осветљењем, снопом светла из невеликог, често сакривеног извора.
Војислав Луковић нас својим делом позива да закорачимо у унутрашњост свог бића и истражимо Свет(л)ост која у свима нама постоји.
Питате ме колико траје молитва моја?
Да ли ме можете разумети када вам кажем: дужа је од дана мојих?
Јер молитвом својом морам да вежбам и вашу веру, и отварам јој вид,
и показујем виђења и Виђеног.
Ваистина, молитвом својом испуњавам и своје и ваше дане.
(Владика Николај Велимировић, „Молитве на језеру”)
Марија Стојадиновић, ист.ум.
