Визуална информација Милорада Дрче

Изложба је отворена 11. марта у галерији Дома културе „Стеван Мокрањац“.  Приказане су  33 фотографије у четири целине.  

    Професионална тема аутора је енергетика, односно постројења за производњу и пренос електричне енергије. На отварању аутор истиче да нема објекта или дела постројења ЕПС-а  где није завирио. Место уредника фотографије од њега  је захтевало да оде на терен и нађе ту визуалну информацију  и вест пласира  читалачкој публици. 

На отварању изложбе аутор истиче да је имао  апсолутну слободу где и када  ће отићи на терен, које доба дана изабрати. Сви одласци су добро испланирани, тако да резултат никада није изостајао. Објекти који су приказани на изложби  углавном су везани за три наше реке: Дрину, Саву и величанствени Дунав. Милорад Дрча је највећи свог радног веремена  провео на  ХЕ „Ђердап 2“ Посебно су овде интересантна импресионистичка јутра, где се облаци обојени колоритом изласка сунца огледају у мирној води Дунава. За њега  је овде место рођења фотографског импресионизма. Гигантска брана код Кладова је увек интересантна. Нарочито је то изражено када ветар баца воду преко затварача на преливној брани. Ово је један од најбољих снимака икада смимљен на овом објекту.   Дрина је толико лепа и моћна да је сваки сусрет са овом реком незабораван. Ову реку аутор је снимао и  кад је личила на обичан поток, али и кад је обарала максимум као што је приказано на слици где је једанаест пута већа од свог просечног тока.  Међутим, јасно је видљиво присуство човека. Много је пластичне амбалаже. Десило се и то да јој аутор сними само  дно које личи на апокалипсу. Пуно је разноразног отпада и све то изгледа језиво. Ово је стварност и од њега се не може побећи каже аутор изложбе.  Електране на Дрини су у улози филтера за скупљање отпада. По амбалажи тачно се зна шта се највише конзумира у приобалном подручју. Испред електране постоји заштитни кордон. Ово илуструје фотографија „На дрини“ која на конкурсу екологије има две златне медаље. Вода је битан елемент за савршену фотографију. Заласци сунца на Сави код Обреновца делуји спектсакуларно, односно исто као и изласци на Дунаву. Снага сваке компаније су људи. Иста је ситуација у ЕПС-у. Без људи нема ни добре фотографије, тако да је аутор  желео да истакне радника у пуној специфичности заштитне опреме у којем обавља свој посао. Преносни систем је као ланац, чим откаже једна карика, отказао је цео систем. О каквим наприма су изложени монтери најбоље се види  на фотографији на којој човек пузи по жици , или монтер ЕМС-а а који отклања кварове на изолаторима.  Mајстори вариоци, брусачи, пескари,  у својим необичним радним маскама.  Ронилац се спушта у дубину од тридесетак метара у дубину Дунава. И он са собом понекад носи камеру да би стручњацима донео визуалну информацију стања опреме у води.   Људи су неизбежна тема готово сваког уметничког фотографа. Социјални случајеви су некако интересантнији уметничком жирију. Жена из Клокочевца која пакује ћумур или комшија Анђел, сиромах или Зоран, кога често срећемо на улицама града.  Здравко Георгијев живи номадским животом у селу  Белут код Босилеграда. Баба Коса (мајка Вукосава Дрча) спремна да изиђе на северац, глумицу која на несвакидашњи начин својим раскошним талентом увесељава публику Мокрањчевих дана….  Свет око нас је пун интересантних детаља, које треба пронаћи и укомпоновати у добру композицију. Мост на Ади је фотографска магија, само треба наћи тај угао да би га приказали у правој светлости. Иста је ситуација са спиралним степеништем зграде у Мекензијевој улици у Београду, купање голубова на фонтани у центру Неготина… Да би се дошло до добре фотографије фотограф мора да има два апарата, један у глави с којим ће креирати кадар а други испред са којим ће да узме светлост. Свака од 33 фотографије поред информације коју носи са собом има и причу како је настала. Аутор изложбе брижљиво је бирао композицију, са нагласком боје и светла.  Мото овог професионалног фотографа је да ће  можда сутра снимити своју најбољу фотографију. Поред аутора на изложби су говорили магистар Милан Радосављевић, уредник ликовног програма дома културе и Душанка Ботуњац, академски сликар и примењени уметник. Изложба је отрворена до 30. марта. 

О аутору: 

Милорад Дрча 

Рођен 1960. Морполача Реп. Хрватска. 

Класичан фотографски занат учио у атељеу „Злата“ у Београду.

Завршио Графичку школу одсек за фотографију на Новом Београду 

Члан Фото савеза Србије од 1983. године.

Носилац звања ФА 1 (2017. год)

Запослен у ЕПС – у  Огранак ХЕ Ђердап (сарадник за односе с јавношћу) 

Уредник фотографије корпоративног часописа ЕПС Енергија (2008 – 2016)

Самосталне изложбе:

1984 – Неготин  

2004 – Неготин  

2005 – Сурдулица 

2017 – Кладово   

Учесник савезних и републичких изложби у организацији Фото савеза Југославије и Србије. 

Као самостални аутор Фото савеза Србије активно излаже на изложбама у Србији и широм света. 

Учешће на  међународним изложбама: Аустралија, Канада, Швајцарска, Бугарска, Турска, Кипар, Аустрија, Црна Гора, Хрватска, Израел, Јужноафричка република, Украјина, Русија, Шведска … укупно освојено 8 медаља (5 златних, 3 бронзане, као и десетак похвала).

Аутор се бави историјом фотографије. У магазину ЕПС Енергија објавио је сериал од 60 прича из историје фотографије под називом „Од дагеротипије до дигитализације“. Тренутно припрема књигу „Ђорђе Станојевић фотограф“.   

Show More
Back to top button
Close
Close