World Press Photo

поштено и ригорозно?

Коментар који је колега Јоже Суходолник послао на Фејсбук страницу нашег сајта, а везан је за текст о изменама правила за фотографско такмичење World Press Photo, мотивисао нас је да погледамо шта се последњих година дешавало у вези те награде.

Пре две године прашина се подигла око победника 2011. Фотографија је била у реду, а критикован је потез победника, Самуела Аранде, који је лиценцна права своје победничке фотографије продао канадској музичкој групи.

У тексту под насловом: „Слепило фото-журнализма постало кристално јасно“, Аранда је оптужен да су га водили финансијски разлози, а не милосрђе према људима које је снимао.

• Jože Suhadolnik: Pa i sam WPP je veliki skandal! Od uvek! Kako se bira komisija pa na kraju krajeva koje agencije ili pojedinci MORAJU da dobe nagradu. Neprobavljivo! December 16 at 10:55am • Jože Suhadolnik: Jeli nekome jasno zašto Goran Tomašević još nije dobio WWP nagrade?

 

Уколико верујете у фото-журнализам, уколико желите да видите документаризам у фотографији, као фото-репортер, фотограф, уметник или приповедач, ви сте тај који мора да брани етику и неопходност постојања свог посла. Ако на овакав начин продате своју фотографију, ви понижавате причу коју сте пласирали, ви тргујете телима људи за које тврдите да им желите помоћи, ви сте тај који од професије ствара једнооко чудовиште са лицем Киклопа. Ако не видите ништа сем новца онда немојте у своје кадрове укључивати људе који пате.

Када ову фотографију одштампате на мајици људе на њима претварате у потрошачки објект привилегованих људи. Објективизирање и потрошња приче дехуманизује особе на слици које сада постају неко ко подржава и одређује идентитет привилеговане групе људи.

Аранда је врло брзо одговорио на овај текст бранећи се да је имао дозволу људи са фотографије и да верује да је музички албум скренуо пажњу на дешавања у Јемену:

Ја сам и даље у контакту са овом женом и њеним сином и они су дали пристанак за све ово. Такође, музичка група је хтела да скрене пажњу на особе које се последње две године боре за своја права. Ја не видим никакав проблем и сви су дали пристанак да се ова фотографија публикује на омоту ЦД-а који ће младима скренути пажњу на дешавања у Јемену.

Годину дана раније дисквалификован је Степан Рудик из Украјине који је награђен трећом наградом у теми спорт.

Разлог за дисквалификацију фотографије која је била део серије под насловом  “Street fighting, Kiev, Ukraine”, је дигитална манипулација.

По први пут те године, у случају сумње, жири је од аутора тражио да доставе RАW фајлове.

Правила су јасна: Садржај слике се не сме мењати. Допуштен је само ретуш који одговара тренутним индустријским стандардима.

Према British Journal of Photography, у овом случају манипулација је уклањање стопала једне од особа на фотографији.

Рудик се јавио редакцији пославши оригиналну фотографију као и ону на којој је интервенисано уз следећи текст:  Ваш веб сајт је дао информације о дисквалификацији фото-материјала који сам послао на такмичење World Press Photo contest. Не слажем се са одлуком жирија.

Такође желим да покажем оригиналну фотографију где је јасно да нисам направио никакву важну измену и да нисам уклонио никакав битан детаљ. Фотографија коју сам послао на такмичење је резана и ретуширан је детаљ, стопало човека који се појављује у оригиналној фотографији, али није објект фотографије коју сам послао на такмичење. Мислим да је ово објашњење важно за моју репутацију као и име које сам стекао као фото-репортер.

Нити је рез нити пост процес проузроковао дисквалификацију већ уклањање дела стопала који се види између палца и прстију шаке коју бандажирају.

Када су правила јасно дефинисана онда је доношење одлуке лако. Можда ће нам бити жао јер губимо добру фотографију, али она увек може остати у сећању као и разлог због којег није награђена.

Пример који следи је невероватан и у њему коментар колеге Суходолника избија у први план.

Питање: Да ли се Google Street View рачуна као фото-новинарство? Ово питање је постављено када је Мајкл Волф, 2011. године добио honorable mention за серију фотографија насталих са Google Street View. “А Series of Unfortunate Events” садржи снимке које је Volf нашао на Google street imager, а које су снимљене специјалном Google камером на аутомобилу који крстари улицама.

Вулф  је неколико година радио са Google Street View и није само преснимио садржај екрана већ је, каже, стварао фотографије:

“Користио сам статив на коме је монтирана камера која снима виртуелну реалност коју видим на екрану. То што је на екрану је реална слика. Поставим фото-апарат испред екрана и њим направим тачан кроп и тако правим своје фотографије. Оне не припадају Гуглу јер ја интерпретирам оно што је на екрану. Ако погледате историју уметности видећете да постоји дуга историја сличних поступака”.

Вулф је у праву што се тиче “историјата усвајања“ туђих уметничких, њихове прераде, а затим пласирања као властитог рада. Неки су постали славни радећи такве потезе, но једино што се заборавља је да историја ументости није имала стриктна правила којих се морају држати фото-репортери.

Међу чуда која помиње колега Суходилник, могла би се урачунати прво да Вулф добије награду, а онда тишина WPP жирија.

Сви добитници WPP награда од 1955-2011.

http://www.buzzfeed.com/mjs538/every-world-press-photo-winner-from-1955-2011

Зоран Ђорђевић МФ ЕФИАП УЛУПУДС

Show More
Back to top button
Close
Close